Što meksička kad može užička?! Domaćice u Zapadnoj Srbiji prave čuda!

Od kada je počeo post, među Užičankama kruži recept za jedan specijalitet koji će, kako u šali komentarišu, nadmašiti čuvenu rusku salatu.

Sve je počelo, kažu Užičanke, zaposlene u jednom ugostiteljskom objektu od domaćice Zorane Gavrilović. 

- Ne znam da li je od mene, ali volim da se "igram" ukusima. Probala sam te salate u konzervama, lepe jesu, ali skupe. Moj muž je ribolovac pa sam počela da pravim po mom
receptu - otkirva skromno Zorana. 

Kaže da koristi sve vrste ribe iz njenog kraja.

- Može svaka riba, i zekica, i grgeč, skobalj, plotica… - nabraja.
Svoj domaći proizvod je rado delila prijateljima i rodbini, a oni dalje prenosili recepte, pa mnogi sad ovo prave. 

- Ovu turu spremam od skobalja. Muž je usolio i odimio ribu, mada može i nedimljena, isekli smo na komadiće, pripremila sam povrće i polako slažem u tegle. Od povrća su mu potrebni kukuruz šećerac, šareni ili crveni pasulj, grašak i šargarepa, može leblebija, a ko voli ljuto u teglu može da doda malo i ljute papričice. Povrće mora da se obari, sem šargarepe - objašnjava Zorana.

Koristim manje tegle, jer kako kaže, kada se otvore brže se pojede.

- Stavim red ribe, red kukuruza, red pasulja, zatim graška i šargarepe, pa malo zalijem uljem. I ponovim sve do centimetar do vrha teglice... Dobro zatvorim, stavim tegle u pleh, pa u rernu. Uključim na 200 stepeni dok ne počne da vri, pa smanjim na 100 stepeni i tako ostavim da se
kuva šest do sedam sati. Isključim rernu i ostavim do ujutru da se tu ohladi - završava Zorana.
Kaže da je dobro što može da se jede odmah, a može i da "stoji" i godinu dana.