On je poslednji loc na Dunavu! Dimitrije kada na brod uđe ni muva se više ne čuje, reku poznaje kao svoj džep

Poslednji dunavski loc, specijalni pilot kapetan rečne plovidbe, posebno obučen za sprovođenje lađa kroz dunavske tesnace, Dimitrije Soldatović (87), živi u Kladovu i penzionerske dane provodi uz svoj Dunav.

Prekaljeni "rečni vuk" kaže da Dunav morate voleti, jer u tom slučaju i on sluša i voli vas. Dugo godina veliku strepnju od Đerdapske klisure imali su i najobučeniji prekaljeni lađari sa Dunava.

Opasna reka, puna virova i podvodnih stena koje vire iz vode ili vrebaju iz dubine, nimalo nije naklonjena onima koji su tuda plovili. Tesnaci u ovom delu toka Dunava predstavljali su najveću opasnost za kapetane brodova koji su ovim predelima plovili samo uz pomoć loceva, tj sprovodnika brodova. Stručnih pilota, kako su ih zvali, odličnih poznavalaca tajni rečnog toka.

- Mi smo bili ljudi koji poznaju Dunav, tog gorostasa među rekama, kao svoj džep. Poznavali smo svaki kamen dunavskog dna i svaku olupinu koja se nazila na dnu još iz rata i predstavljala opasnost pri prolasku brodova. Kada dođu strani brodovi obavezno na stanici kod Tekije, mi prilazimo pozdravljamo kapetane brodova i pitamo šta imaju od tereta kako bi znali kako ćemo ih sprovesti-kaže kapetan Soldatović.

On ističe da pre preuzimanja kormila broda, locevi moraju tačno znati koja je tonaža u pitanju.

- Onda komandu preuzimamo mi, rečni piloti, locevi i svi su morali da nas slušaju - priseća se poslednji loc sa Dunava, Dimitrije Soldatović ističući da je ovaj posao jako voleo, i radio ga skoro decenju sve do izgradnje Hidroelektrane Đerdap koja je Dunav ukrotila.

Dimitrije gazi devetu deceniju. Voli svoj Dunav, jer kako kaže ta reka je njegov život, bez obzira na sve izazve i opasnosti kroz koje je prošao za decenju rada.

Foto: V.J.

Težak, a veoma tražen uz to jako dobro plaćen posao, nikada ne bih menjao za drugi. On je poslednja generacija školovanih loceva, Đerdapske rečne uprave, koji je poznavao svaki kamen dunavskog dna. Jer od ovih ljudi poput Dimitrija tada je zavisilo sve. I najmanja greška bila je skupo plaćena. Pa se zato ovaj zanat pekao kod najboljih..

- Učili smo od starijih prekaljenih loceva, boravili i na brodovima, na palubi svuda. Bilo nas je 38 i Srba i Rumuna, morali smo da upijamo ovaj posao od najboljih, veli Dimitrije kome su i sin i unuk u ovom poslu. Sin je bio glavni strojar na brodu dok je unuk kapetan.

Foto: V.J.

 

Ovaj starina kome jednako lepo stoji uniforma kapetana plovidbe kao u mladosti ponosno je nosi i u svojoj 87 godini. U Kladovu u Domu za smeštaj odraslih i starih lica provodi svoje penzionerske dane, družeći se sa prijateljima.

On je seća svakog detalja iz tog vremna i ponosno priča o ćudima Dunava, o opasnostima koje je nosio tada, o doživljajima na brodovima i lepoti ovog poziva. Tečno govori četiri jezika, proputovao je mnoge zemlje, ali uz svoju Srbiju, Rusija i Ukrajina su mu ostele u srcu.