Klima se ne sme videti na fasadi: Postoji rok za uklanjanje - Kazne će biti paprene

Krajnji rok uklanjanja spoljnih jedinica klima uređaja sa uličnih strana fasada objekata javne namene koji se nalaze u granicama nepokretnih kulturnih dobara, odnosno u zaštićenoj okolini kulturnih dobara biće 4. avgusta ove godine, a ne 4. jula, kako se pominjalo prethodnih dana u javnosti.

Dušan Radonjić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, naglasio je da vlasnici objekata, odnosno zgrada koje nisu javne namene, ali se nalaze u granicama nepokretnih kulturnih dobara, odnosno zaštićenoj okolini kulturnih dobara, po zakonu treba da spoljne jedinice klime uklone sa uličnih fasada do 4. avgusta 2028. godine.

- Rok za uklanjanje spoljnih jedinica klima za grejanje ili hlađenje sa uličnih dela fasada svih ostalih zgrada koje se nalaze izvan granica nepokretnih kulturnih dobara je 4. avgust 2033. godine - rekao je Radonjić.

Za nepoštovanje ovih odluka propisane su novčane kazne koje su, ukoliko je vlasnik objekta pravno lice, od 50.000 do 100.000 dinara za sve tri kategorije zgrada, a ukoliko je vlasnik fizičko lice, kazne su od 25.000 do 50.000 dinara.

- Zakon je predvideo i da je nadzor nad primenom ovog propisa u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, odnosno njihovih organa koji se staraju o komunalnom redu, a to je komunalna milicija, dok će za jedinice lokalne samouprave koje nemaju komunalnu miliciju, umesto njih taj posao da obavi Republička komunalna inspekcija - rekao je Radonjić.

On je dodao i da je Zakon o planiranju i izgradnji predvideo da jedinica lokalne samouprave mora da donese opšti akt kojim će bliže da uredi način uklanjanja spoljnih jedinica za grejanje i za hlađenje, ili će u suprotnom, ako ga nije donela, biti kažnjena sa 50.000 dinara.

Foto: Shuterstock

Radonjić naglašava da je ideja za donošenje ovog zakona koji se odnosi na klime proistekla iz toga što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) smatralo da klima uređaji sa svih zgrada jednostavno ne treba da kaplju na prolaznike i da ne narušavaju fasade, odnosno građenu sredinu, ali i zato jer su objekti proglašeni za nepokretna kulturna dobra zapravo materijalni tragovi kulture, odnosno kulturne baštine ovog naroda.

Prema njegovim rečima, mi smo ih samo dobili u zalog da ih čuvamo i treba da ih prenesemo novim generacijama, a ovo je jedan od načina njihovog očuvanja i očuvanja njihovog spoljašnjeg izgleda.

Na pitanje kako građani mogu da se informišu o tome u koju kategoriju spadaju njihovi stambeni objekti, pomoćnik ministra MGSI sektora za komunalne delatnosti, stambenu i arhitektonsku politiku, energetsku efikasnost i građevinske proizvode je rekao da je Republički zavod za zaštitu spomenika popisao nekih 2.650 nepokretnih kulturnih dobara, tako da svi mogu da vide u tom katalogu da li se tu nalazi njihov objekat ili ne.

- Takođe, svaki grad, odnosno Gradski zavod za zaštitu spomenika ima svoj spisak zaštićenih kulturnih dobara na njegovoj teritoriji, a u slučaju Beograda postoje i interaktivne mape, spisak ulica i slično. Naravno, građani na prvu loptu mogu da razaznaju i da ukoliko, recimo, žive u Knez Mihajlovoj ili nekoj od bočnih ulica, da se nalaze u granicama nepokretnog kulturnog dobra, za razliku od građana koji, recimo, žive na Zvezdari ili u Mirijevu - precizirao je Radonjić.

On je naveo i da MGSI još uvek nema informaciju da li se počelo sa uklanjanjem klima sa objekata, naglasivši da je u planu da se u narednom periodu krene u kontrolu i to "prvo u svome dvorištu".

- Planiramo da u narednom periodu krenemo u kontrolu zgrada javne namene u granicama nepokretnih kulturnih dobara, odnosno u zaštićenoj okolini kulturnih dobara i da jednostavno vidimo da li su jedinice lokalne samouprave postupale po zakonu ili ne - rekao je Radonjić.

On je istakao i da poslednje izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje su stupile na snagu 4. avgusta 2023. godine predviđaju da sve novoizgrađene zgrade od trenutka stupanja na snagu izmena zakona moraju da budu projektovane, građene i održavane na način da spoljne jedinice za grejanje i hlađenje nisu vidljive, odnosno da ne vrše neposredan uticaj na svoje okruženje.

- Ukoliko prošetamo gradom, mi možemo da vidimo primenu tog propisa na novim zgradama gde se te jedinice instaliraju na krovovima zgrada ili na terasama stanova, a ukoliko se instaliraju na samoj fasadi, one su najčešće vizuelno sakrivene različitim panelima koji su sastavni deo fasade ili su u različitim kutijama, kavezima i slično - zaključio je Radonjić.