Kakvi su to ljudi koji gaze po krvi leševa?! U isto vreme grickaju čips i gledaju masakr

Dan nakon tragedije koja je potresla Crnu Goru, na kobnom mestu na plaži gde su ležali leševi, meštani su igrali i provodili se uz glasnu muziku. Stručnjaci otkrivaju da je društvo izgubilo empatiju i da često nemaju osećaj za tuđu muku, a ukoliko se to ne promeni, posledice mogu biti kobne.

Žena koja je svedočila tragediji u Budvi, kada je muškarac ubio brata i sinovca, duboko je razočarana prizorom koji je samo dan kasnije zatekla na mestu zločina.

Ona je u svojoj objavi na društvenoj mreži "Iks" navela da se na mestu stravične tragedije samo dan kasnije život nastavio potpuno normalno, kao da se ništa nije dogodilo, te je nju najviše pogodilo to što je treštanje muzike i zabava na plaži za njih potpuno uobičajena pojava, čak i nakon teške smrti.

Naime, sezona na crnogorskom primorju se normalno nastavila, a ljudi koji su prisustvovali stravičnom porodičnom dvostrukom ubistvu, na istom tom mestu čekaju nova dešavanja o kojima će, sudeći po njihovom ponašanju, isto tako samo jedan dan govoriti.

 

 

Jovana Stojković, psiholog, kaže za Informer da su tragedije gotovo postale svakodnevica, pa je i društvo tako postalo ravnodušno.

- Često možemo sebe da uhvatimo da kod kuće gledamo neki monstruozan sadržaj i grickamo čips u isto vreme, a da uopše ne osetimo nešto loše. Zbog svih tih stravičnih stvari koje se dešavaju na dnevnom nivou, postajemo ravnodušni - kaže Stojković.

Kako ona kaže, i društvene mreže se mogu smatrati posledicom, jer se na njoj plasira dosta strašnih vesti, te su ih ljudi postali željni.

- Digitalna kultura može biti posledica, a to se može videti i po tome da što je monstruoznija vest ili neko dešavanje, to više ljudi klikću, zanima ih i što pre žele da ih vide - govori psiholog.

Foto: Tanja Andric

Stojković ističe da uzrok može biti i to što ljudi beže od svojih problema tako što se bave tuđim, a sve češće je prisutan i taj čuveni domino efekat.

- Uzrok može da bude i to što se ljudi diskonektuju od svojih problema, pa gledaju tuđe.
Ranije se nije sve prenosilo tako brzo i javno. Sada postoji i taj domino efekat da ukoliko "veličamo" ili naglašavamo situaciju koja se dogodila, a najčešće je reč o tragediji, to u nekom drugom može da probudi nešto što je u njemu tinjalo određeni period, pa ga taj događaj dodatno osnaži da počini sličan zločin- zaključuje Stojković.