U Srbiji se pojavila nova vrsta krpelja: Dobro pazite, posledice su fatalne

U Srbiji se pojavila nova vrsta krpelja, koja je, kako kažu stručnjaci, opasnija zbog svoje agresivnosti, a za posledicu može da prenese jako tešku hemoragičnu groznicu koja može fatalno da se završi.

Nova vrsta opasnih krpelja roda Hijaloma (Hyalomma) prvi put je potvrđena u Mađarskoj, a zbog klimatskih promena šire se ka severu, uključujući i Srbiju. Ova vrsta ranije je živela u toplijim krajevima, a sada zabrinjava naučnike jer se pojavljuje i u regionima gde ranije nije postojala.

Profesorka Nevenka Aleksić sa Veterinarskog fakulteta, kako prenosi Blic, ističe da iako ova vrsta krpelja nije nova za nauku, njihovo prisustvo u ovim krajevima predstavlja rizik po zdravlje ljudi i životinja.

- Radi se o različitim vrstama krpelja roda Hijaloma. Valja napomenuti da su ovi krpelji ustanovljeni i u Srbiji još 70-ih godina, ali nisu bili toliko zastupljeni kao druge vrste - objašnjava profesorka Aleksić.

Iako su građani Srbije navikli na krpelje koji nisu toliko opasni, Hijaloma je, objašnjava ona, opasniji kako zbog svoje agresivnosti, tako i zbog bolesti koje može da prenese.

Foto: Shuterstock

Naime, ovi krpelji su potencijalni prenosioci krimsko-kongo hemoragične groznice - bolesti koja kod ljudi može imati fatalan ishod.

- Nažalost, moguće je da prenesu jednu jako tešku hemoragičnu groznicu... Bolest kod ljudi koja može, nažalost, fatalno da se završi - upozorava profesorka Aleksić.

Jedan deo Srbije na riziku

Iako Mađarska nije prirodno stanište za ove krpelje, njihovo prisustvo više ne iznenađuje. Promene klime, duža i toplija leta, sve blaže zime - sve to stvara pogodno tlo za njihovo razmnožavanje i opstanak.

- Krpelje svakako imamo, pitanje je samo da li su inficirani. Mađarska nikako nije endemsko područje za ovu infekciju, ali uslovi se menjaju - kaže profesorka.

Foto: Shutterstock

Severna Srbija već se nalazi u rizičnoj zoni.

- Krimsko-kongo groznica se do sada javljala do 50. stepena severne geografske širine, a Subotica, recimo, leži na 46. stepenu. Mi smo, dakle, vrlo blizu granice - upozorava profesorka Aleksić.

Evo kako se prenosi

Prenos se ne dešava samo direktnim ujedom krpelja, već i sa čoveka na čoveka putem telesnih tečnosti.

- Virus se može preneti i sa čoveka na čoveka - putem krvi, urina i drugih telesnih tečnosti. To je ono što ovu bolest čini dodatno opasnom - ističe ona.

Za razliku od već poznatih vrsta koje pasivno čekaju da im žrtva priđe, Hijaloma krpelji su izuzetno aktivni. 

- Vrste roda Hijaloma su vrlo aktivne. Skloni su da sami traže žrtve, za razliku od tvrdih krpelja koji obično čekaju na biljkama - pojašnjava Aleksić.

Takođe, postoji i fizička razlika po kojoj se mogu prepoznati - zglobovi na nogama su im svetliji i to se čak može i golim okom zapaziti, prenosi Blic.