Mokrenje u krevet, noćne more i loše ocene: Ovo su prvi znaci kada telo deteta šalje poziv u pomoć - Evo i zašto

Vršnjačko nasilje sve češće dospeva u javnost, a stručnjaci upozoravaju da prvi znaci zlostavljanja često prolaze neopaženo – poput mokrenja u krevetu, učestalih noćnih mora, povlačenja u sebe ili pogoršanje ocena u školi.

Nasilje nad decom često se dešava tiho, skriveno od očiju javnosti - u okviru doma, škole ili među vršnjacima. Ipak, u poslednje vreme sve češće izbija i u digitalnom prostoru, preko društvenih mreža. Ono što dodatno zabrinjava nije samo činjenica da do nasilja dolazi, već i to što ga okolina često ne prepoznaje na vreme - ili, još gore, aktivno učestvuje u njemu.

Dete koje trpi fizičko, psihičko ili emocionalno zlostavljanje retko će to jasno reći. Umesto toga, njegovo ponašanje, govor tela, pa čak i promene u svakodnevnim navikama mogu biti jedini znakovi da nešto nije u redu. Prepoznavanje ovih suptilnih, ali ozbiljnih signala, ključno je za pravovremenu reakciju - kako roditelja, tako i nastavnika, rodbine, pa čak i šire zajednice.

Jovana Stojković psiholog, kaže za Informer da su jedni od najčešćih znakova da dete trpi nasilje upravo: mokrenje u krevetu, noćne more, izbegavanje odlaska u školu, kao i slabiji uspeh u školi, odnosno pogoršanje ocena.

- Prvo moram da naglasim da je stopa nasilja, pogotovo u školama na neverovatnom nivou. Ja dosta radim sa decom i ono što sam mogla da zaključim jeste da su deca najčešće od 12 do 16 godina sklona samopovređivanju upravo jer trpe neki vid nasilja - kaže Stojković.

Foto: Shutterstock

Stojković kaže da se iza rečenice "Dete je odjednom popustilo u školi", krije mnogo više od lošeg uspeha.

- Mlađa deca često mokre u krevet, imaju noćne more, očigledan je i pad uspeha u školi, takođe izbegavaju i sam odlazak, a sve na sve to, roditelji se najčešće zakače za ocene i ne vide ništa drugo, odnosno vode se rečenicom "Dobro dete odjednom popustilo u školi", ne razmišljajući šta se dublje krije iza toga. 

Ona takođe ističe da je glavni uzrok izbegavanje odlaska u školu, gde se zanemarivanjem deteta može javiti problem sa samopovređivanjem.

- Deca često imaju izgovore da ih boli glava, stomak ili izmisle neki zdravstveni problem kako bi izbegli susret sa vršnjacima. Upravo zbog nasilja, dete može da razvije dugoročan problem sa samopovređivanjem. Ja nisam imala slučajeva da je dete koje je bilo maltretirano postalo nasilnik, ali svakako da dete koje svesno nanosi bol i vidi da druga osoba pati, ima psihopatske crte - kaže Stojković.

Foto: Shutterstock

Kako detetu vratiti poverenje i sigurnost?

Stojković ističe da je i te kako moguće vratiti detetu sigurnost i pomoći mu da prevaziđe traume nasilja, samo je potrebno određeno vreme za to.

- Problem ne može odjednom da se prevaziđe, ali ne sme da se ignoriše. Najbolje je kroz otvorenu komunikaciju. Najbitniji faktor su svakako roditelji, staratelji, mada kako svi brzo žive, teško je da se u potpunosti posvetite detetu, ali svakako su razumevanje i praćenje detetovog ponašanja najznačajniji - ističe Stojković.

Foto: Shuterstock

Ko su zapravo nasilnici i koji je njihov psihološki profil?

Jovana Stojković kaže da su nasilnici u najvećem broju slučajeva deca koja odrastaju u disfunkcionalnoj sredini.

- To su osobe koje imaju neku potporu, prezaštićene su i ne trpe nikakav vid posledica. Često kada imamo problem, ispostavi se da je porodica disfunkcionalna. Tada roditelji brane svoju decu i ne žele da poveruju da su oni zapravo u nekom trenutku bili nasilni. U takvim situacijama je pogotovo u školama, veoma teško sarađivati i rešiti problem u celosti - zaključuje Stojković.