Važno je da ih se setimo baš danas: Ovo su naša deca - žrtve nasilja i agresije (FOTO)

Rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije i nasilja, a svrha obeležavanja ovog datuma je da se javnosti ukaže na patnju dece širom sveta uzrokovanu njihovim fizičkim, mentalnim i emocionalnim zlostavljanjem.

Prevencija i zaštita dece od nasilja već decenijama u nazad predstavlja prioritete nacionalnih politika. Ipak, istraživanja pokazuju da je nasilje nad decom u Srbiji široko rasprostranjeno u različitim oblicima. Javlja se, pre svega, kao direktno, interpersonalno, fizičko, psihološko ili seksualno nasilje, kao zanemarivanje deteta i njegovih potreba i sprečavanje i usporavanje detetovog razvoja.

Takođe, nasilje nad decom prisutno je i u manjem izraženim oblicima, ali izuzetno kompleksnim. Takozvano strukturno nasilje ispoljava se u različitim oblicima - preko dečijeg braka, do dečijeg rada, pa sve do višestruke socijalne isključenosti.

U čast ovog dana prisetimo se na žrtve koje su stradale u toku NATO agresije, ali i u svakodnevnim napadima raznih ubica i zlostavljača koji su uništili na stotine nevinih života u Srbiji. Deca koja su sebi oduzela život usred vršnjačkog nasilja takođe ne smeju biti izostavljena!

Prisetimo se samo lica dece koja su stradala nevina.

Milica Rakić

Milica Rakić je devojčica koja je nastradala u NATO bombardovanju i postala simbol stradanja Srbije u toj agresiji.

Da je živa, Milica Rakić bi danas imala 29 godina. Njeno ime ostalo je duboko urezano u narodu.

Foto: printscreen

Ubijena je 17. aprila 1999. godine kada ju je tokom NATO bombardovanja pogodio geler u kući u Batajnici.

Te 1999. godine osvanuo je prolećni 17.april. Bombardovanje je počelo dvadesetak dana ranije, i porodica Rakić je mislila da gore ne može biti... Nažalost prevarili su se.

Mala Milica je bila na noši u kupatilu... Mama ju je samo na tren ostavila kako bi joj pripremila krevet za spavanje, međutim nije ni znala da će taj krevet ostati prazan i da će njena ćerka zaspati sama pre nego što je mama spusti u toplu postelju.

Vest o smrti male Milice potresla je čitavu zemlju! Ionako besni na nepravdu koja im se događa, narod je bio još ogorčeniji na NATO trupe koje su usmrtile nedužnu trogodišnju Milicu Rakić.

Komšije nesrećne porodice su sa užasima opisivale stravičan događaj. Jedan od suseda je izjavio:

"Čuo sam detonaciju. Onda sam čuo vrisak. To je bio najužasniji vrisak koji sam ikada čuo u životu. Onda kuknjavu i zapomaganje"

U NATO agresiji 1999. godine stradalo je oko 2.500 ljudi, povređeno oko 6.000, a materijalna šteta koja je naneta našoj zemlji se procenjuje između 30 i 100 milijardi američkih dolara.

Tijana Jurić

Tijana Jurić bila je petnaestogodišnja devojčica iz Subotice. Oteta je i ubijena u noći između 25. i 26. jula 2014. godine u blizini sela Bajmoka.

Poslednji put viđena je 25 minuta posle ponoći, nedaleko od Sportskog centra „Rata“ u Bajmoku, dok joj je telo pronađeno dvanaest dana kasnije, 7. avgusta, na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor.

Foto: Informer/Fejsbuk

U jednom od kasnijih oglašavanja Tijaninog oca za medije, Igor Jurić je zaključio da je porodica u danima oko nestanka prolazila kroz "sve i svašta", kao i da će njegov život ubuduće biti misija da se bori da se slične stvari više nikom ne dešavaju: što je čini se i uspeo, obzirom da je nedavno u Narodnoj skupštini Republike Srbije izglasan takozvani "Tijanin Zakon" - zakon o doživotnoj robiji za najteža krivična dela.

Aleksa Janković

Aleksa Janković iz Niša, koji je zbog trauma od vršnjačkog nasilja sebi oduzeo život 10. maja 2011. godine, danas bi napunio 22 godine.

Foto: Foto: Printscreen/Twitter@GagaAleksina

Aleksa je oduzeo je sebi život skokom sa zgrade u kojoj je živeo, nakon osam meseci fizičkog i verbalnog zlostavljanja od strane svojih vršnjaka. Njegovi roditelji još uvek pokušavaju da izdejstvuju usvajanje "Aleksinog zakona", koji bi pomogao u suzbijanju vršnjačkog nasilja i spasio drugu decu Aleksine sudbine.

Bojana Tošović

U noći između 10 i 11. aprila 1999. godine NATO avijacija zasula je malo mesto Merdare kod Kuršumlije kasetnim bombama. Tom prilikom život je izgubila jedanaestomesečna Bojana i njen otac Božin Tošović (29), dok je nekim čudom uspela da preživi njegova supruga Marija, koja je u tom trenutku bila u sedmom mesecu trudnoće.

Foto: Zoran Sinko/privatna arhiva

Prvi koji su pritekli u pomoć bili su njeni roditelji i brat, koji su iz gomile ruševina izvukli Bojanu koja je već bila mrtva. Marijin otac Savo i brat Mirko su golim rukama otkopali Božina i Mariju, a zatim ih odneli na put ispod nadvožnjaka, kako bi koliko-toliko bili zaštićeni od bombi.

- Pitala sam gde je Bojana.,a oni su mi rekli da su je odneli kod moje majke. Božin je bio nepokretan, ali još živ. Celu noć smo proveli ispod nadvožnjaka, dok nije svanulo i prestalo bombardovanje. Tada sam primetila da moj muž više ne diše. Umro je, zavapila sam, a moji su mi tada rekli da mi je i ćerka mrtva - rekla je tada Marija.

Đorđe Andrejić

Tragična priča o Đorđu Andrejiću (13), dečaku nestalom u selu Majilovac kod Velikog Gradišta 2010. godine, izgleda da nikada neće dobiti epilog. Ne zna se čak ni da li je dečak zaista mrtav, ni šta se zapravo kobnog dana dogodilo...

Nestanak dečaka prijavila je njegova majka Marina (46), s kojom je i otišao u šumu u kojoj se kasnije, prema njenim tvrdnjama, izgubio bez traga. Gotovo istog trenutka dečakova majka je dobila status osumnjičene, jer je policija imala utisak da njena verzija o Đorđevom slučajnom nestanku u šumi ne pije vodu.

Foto: informer.rs

Ubrzo je pokrenuta obimna pretraga šume, kojoj su se priključili i meštani Majilovca. Marini je odmah određen pritvor zbog sumnje da je počinila teško ubistvo, ali se beživotno telo dečaka pojavilo tek posle tri meseca, kada su lovci pronašli lobanju. DNK analiza nije mogla da potvrdi da je njegova. Oprana je u izbeljivaču i uništeni su svi tragovi DNK.

Ubistvo trinaestogodišnjeg Đorđa 2010. godine ubrzo je postalo jedno od medijski najispraćenijih ubistava ikada, a njegova majka posle dve godine robije, puštena je iz pritvora zbog nedostatka dokaza.

- Ne prođe dan a da se ne zapitam gde je Đorđe, da li je uopšte među živima ili je mrtav. Ne znam da li da detetu palim sveću. Ipak, čekam i nadam se da će mi se jednog dana pojaviti na vratima. Kažu da me u depou suda čeka lobanja da je sahranim, a čija je to glava bila, moje dete je imalo celo telo, a i ta lobanja nije njegova, to je potvrdila i njegova zubarka - ispričala je njegova majka Marina.

Dušica Ilić

Priča o Dušici Ilić priča je o tragično prekinutoj mladosti i nezamislivoj svireposti. Ova petnaestogodišnjakinja, učenica prve godine Srednje frizerske škole u Beogradu, opisana od svih kao "anđeo" i "najbolje dete u selu", svakodnevno je savladavala rutu od Beograda do Ralje autobusom, a zatim pešačila četiri kilometra neosvetljenim putem do svoje kuće u Parcanima. Taj put postao je njena Golgota 4. aprila 2001. godine.

Njen komšija, Goran Ilić, čovek čija je prošlost bila ispisana krvlju i zločinima, tog dana ju je čekao sakriven u žbunju pored puta, poput predatora, vrebao je trenutak i kada je Dušica naišla, napao ju je. Borila se za život, o čemu svedoči i sat koji mu je verovatno strgla sa ruke, a koji je on sutradan bezuspešno tražio na mestu zločina.

Međutim, bila je nemoćna protiv njegove sirove snage i monstruozne namere, ubio ju je udarajući je kamenom u glavu. Kao da sam čin oduzimanja nevinog života nije bio dovoljan, Ilić je, kako je kasnije nedvosmisleno utvrđeno, silovao njeno beživotno telo pre nego što ga je odbacio u kanal pored puta. Otišao je kući, oprao tragove svoje monstruoznosti, hladan i proračunat.

Porodica je odmah shvatila da nešto nije u redu. Nestanak je prijavljen, ali su, prema gorkim svedočenjima Dušičine tetke Gordane koja ju je odnegovala, naišli na zid birokratije i nerazumevanja. Rečeno im je da čekaju sedam dana pre podnošenja prijave, da bi tek na insistiranje, kada je shvaćeno da je reč o maloletnici, prijava bila uzeta.

Potraga je trajala mučnih, beskrajnih 11 dana, a onda, na sam dan Vaskrsa, 15. aprila, na najradosniji hrišćanski praznik, stigla je najstrašnija moguća vest. Telo nesrećne devojčice, skriveno u priobalnom rastinju, otkrili su psi lutalice.

Mihailo Nikolić

Mihailo Nikolić (4), kog je s majkom Majom Đorđević 12. jula 2017. godine ubio otac Marko Nikolić ispred Centra za socijalni rad u Rakovici, ove godine bi proslavio svoj sedmi rođendan.

Zatvorski čuvari su tog kobnog dana čuli lomljavu nakon koje su upali u ćeliju i zatekli krvavu scenu.

Marko je sebi prerezao grkljan ogledalom, a nakon toga je prevezen u Urgentni centar gde je nekoliko dana kasnije i preminuo.

Nikolić (43) je 2017. godine zaklao nožem svoju suprugu Maju Đorđević (38), dok je četvorogodišnjeg sina Mihajla udavio ispred Centra za socijalni rad u Ulici Miška Krajnca u Rakovici.

Marko Simić

Marko Simić bi danas imao 31 godinu i živeo život dostojan jednog mladog čoveka.

Foto: Informer/društvene mreže

Detinjstvo i život dvogodišnjeg Marka Simića nesrećno su se završili kobnog 31. maja 1999. godine kada ga je u naručju oca Vladana usmrtila NATO bomba prilikom bombardovanja stambene zgrade u Novom Pazaru. Ovaj mališan, ispostaviće se, bio je najmlađa žrtva bombardovanja Jugoslavije.

Porodica nastradalog Marka i pojedina udruženja već godinama predlažu da jedan od vrtića u Novom Pazaru ponese ima po najmlađoj žrtvi NATO bombardovanja Jugoslavije.