Mladi ne shvataju šta propuštaju: Zbog TikToka beže od poslova sa platom i do 2.000 evra mesečno

Zanatski poslovi su veoma traženi na tržištu rada, ali ih mladi sve češće izbegavaju, zaboravljajući da zarada u tim zanimanjima može biti veoma visoka.

Miloš Turinski, portparol Infostuda, objasnio je da se zanati često doživljavaju kao teži fizički poslovi sa manjim mogućnostima napredovanja, dok mladi sve više teže digitalnim i fleksibilnim zanimanjima.

- Prema našim podacima, poslovi poput auto-mehaničara, električara, bravara, vodoinstalatera, frizera, zavarivača i kuvara spadaju među one za koje se poslodavci najteže odlučuju, upravo zbog manjka kandidata. Kada je reč o zaradi, raspon je prilično širok - prosečne plate za zanatska zanimanja kreću se između 80.000 i 120.000 dinara, dok iskusni majstori ili oni koji rade samostalno mogu da zarađuju i preko 150.000 dinara, pa čak i do 2.000 evra mesečno u pojedinim delatnostima poput zavarivanja, vodoinstalacija ili auto-industrije - rekao je za Turinski.

Drugim rečima, zanat danas može biti jednako, ako ne i više isplativ od pojedinih kancelarijskih poslova, samo što to još uvek nije dovoljno prepoznato među mladima.

- Potrebno je da se više govori o uspešnim primerima ljudi koji su od zanata napravili stabilan biznis, ali i da se u obrazovni sistem uvede više praktične nastave i dualnog obrazovanja koje omogućava učenicima da kroz rad steknu realnu predstavu o poslu - kazao je on.

Foto: Shutterstock

Turinski je za Bizportal istakao kako će za dobrog majstora uvek imati posla.

- Dobar majstor će uvek imati posla, i to je poruka koju treba jasno poslati mladima - dodao je Turinski.

On je takođe napomenuo da mladi koji su digitalno pismeni mogu upravo tu da pronađu svoj prostor, da tradicionalnom poslu daju novu dimenziju.

- Zamislimo frizera koji na TikToku pokazuje svoje frizure i time gradi bazu klijenata, ili stolara koji koristi 3D modeliranje da bi predstavio klijentima ideje. Spoj starog znanja i novih tehnologija upravo je ono što zanate može ponovo učiniti uzbudljivim i privlačnim - objasnio je on.

Da li se više vrednuje zanat ili diploma?

Kako je Turinski istakao, tržište rada pokazuje da se najviše vrednuje ono što donosi rezultat, a to su znanje i veština, bez obzira na to da li dolaze iz škole ili prakse.

- Poslodavci sve češće naglašavaju da im je važnije da kandidat ume da radi nego da ima samo formalno obrazovanje. Zanat danas može biti jednako "diplomiran" posao, ako iza njega stoje ozbiljno iskustvo, dobra reputacija i želja za učenjem. Diploma svakako ima značaj, ali nije garant uspeha - dok je dobra veština uvek tražena - rekao je Turinski.

Foto: Shutterstock

 Turinski je takođe objasnio da tržište rada jasno poručuje da su ljudi koji zaista znaju da rade, najtraženiji.

- Poslovi koji zahtevaju praktične veštine postaju sve vredniji, jer ih nema dovoljno. U tom smislu, zanati doživljavaju novi ciklus važnosti, i to ne samo u Srbiji, već i širom Evrope. Poruka za mlade je da se ne plaše zanata, jer je to siguran, pošten i perspektivan put, posebno ako ga spoje sa savremenim znanjima i tehnologijama. A poruka za društvo i obrazovni sistem jeste da je vreme da zanatske škole i struke ponovo dobiju pažnju i poštovanje koje zaslužuju - zaključio je on za Bizportal.