Klupe će biti poluprazne: Deca su žrtve mitova i zato beže od ovih profesija

Treći upisni krug u srednje škole je završen, a učenici koji se nisu u prethodna dva upisali u željene škole uradili su to sada. Najviše đaka upisalo škole koje su godinama najpopularnije, dok se za zanate retko ko odlučio iako su zarade u ovoj branši velike, a početna plata za zanatlije je bar 100.000 dinara!

Na portalu "Moja srednja škola" objavljeno je da je najviše učenika biralo medicinske, elektrotehničke, ekonomske škole i gimnazije, dok su mnoge srednje stručne škole ostale upražnjene.

Nakon trećeg upisnog kruga u srednjoj školi u Barajevu ostalo je čak 11 mesta na smeru Instalater vodovoda, grejanja i klima-uređaja. Ostalo je i dosta slobodnih mesta na smeru Bravar/zavarivač.

Foto: Rina.rs

U Tehničkoj školi "Zmaj" na Novom Beogradu na 30 predviđenih mesta za bravare upisalo se samo dvadesetak učenika. Čak 26 slobodnih mesta ostalo je na smeru Obućar u Tehničkoj školi za dizajn kože, navodi se na portalu.

Kako za Informer ističe predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić, ove godine je bilo oko 10 odsto više mesta nego što je predviđeno, ali su ostala nepopunjena.

- Ako govorimo generalno, učenike najviše zanimaju zdravstvo, IT, elektrotehnika, ekonomija. Ove struke su zaista važne za svaku zemlju i mladi treba da upisuju te škole, ali takođe su nam prekopotrebni majstori i tehničari. Ako imamo njih, ako imamo dosta zanatlija i poljoprivrednika, naša zemlja će imati i dobru privredu. Uzmite Nemačku za primer, ona podstiče zanate, pa samim tim ima i dobar ekonomski razvoj - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da Berlin motiviše učenike da što pre završe studije, a podstiču strukovne poslove.

- Naša država ima opciju dualnog obrazovanja, da tokom školovanja imate i praksu. Za neke smerove, kao što je slučaj sa smerom Obućar, država stipendira učenike sa po 5.000 dinara svih devet meseci u jednoj školskoj godini kako bi podstakla mlade i na taj posao - kaže Antić i dodaje da zanat nije "prljav" posao, kako mnogi misle:

- Auto-mehaničarima je, recimo, mnogo lakši posao danas jer dosta toga odrade i na računarima i moraju da se razumeju u nove tehnologije. Zidari i građevinci danas imaju moderne mašine, koje rade dosta posla umesto njih. To je važno znati jer mnoga deca izbegavaju takve poslove pošto ne žele da budu "fizikalci" - kaže Antić.

Foto: Rina.rs

Nema ko da radi

S njim je saglasan i profesor na smeru Monter suve gradnje Petar Rakas, a na tom smeru je bilo čak 20 slobodnih mesta. On kaže da bi mogao da zaposli 200 đaka samo da ih ima.

- Ljudi nisu informisani, nekada roditelji pomisle da će im deca biti fizikalci, ali to nije tačno. Monteri suve gradnje uče osnovne radne operacije vezane za suvu gradnju i oni koji se odškoluju za majstore rade stručne poslove. Kako napreduju, brzo postaju poslovođe minimum, a i preduzetnici vrlo često - tvrdi profesor Rakas.

On dodaje i kako se više od 50 njegovih nekadašnjih učenika otisnulo u preduzetničke vode.

- Učenici ove škole brzo prosperiraju i napreduju. Za njima vlada velika potražnja, a plata im ide i preko 120.000 dinara - otkriva profesor.

Mladi takođe izbegavaju i smerove kuvara i frizera, što je iznenađujuće jer se zna da oni posao nalaze odmah po završetku škole, i to za lepu sumu, koja prelazi 100.000 dinara, pa čak i više od toga.