Od ove bolesti umre više od 130 Srba svakog dana - Ovo su glavni uzroci

Svakog dana umre 132 osobe u Srbiji zbog kardiovaskularnih bolesti, upozoravaju domaći stručnjaci!

Zbog ove statistike kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrti u Srbiji i godišnje odnose više od 50.000 života.

Stručnjaci ističu da je većina ovih događaja mogla biti sprečena redovnim proverama faktora rizika, zdravijim životnim navikama i pravovremenom terapijom, rečeno je na konferenciji koju su organizovali Udruženje za borbu protiv srčanog udara "Moja druga šansa" i Forum pacijenata Srbije.

Kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje Milan Dobrić naglasio je da su najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja neregulisane vrednosti lipida u krvi, pre svega povišen LDL holesterol, koji se smatra rizičnijim i od pušenja, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa.

Kardiolog u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije Dejan Simeunović rekao je da povišen holesterol može biti posledica urođene greške u metabolizmu, koja se nasleđuje, ali i neadekvatne ishrane i životnih navika.

Foto: Ministarstvo zdravlja

- Kada govorimo o holesterolu, nije presudna samo ukupna vrednost, već odnos između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i nivo triglicerida. Što su vrednosti HDL holesterola niže, a LDL holesterola više, to je veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, pre svega ateroskleroze -  istakao je Simeunović.

Kako je naveo, zbog toga se savetuje da svaka osoba do 40. godine barem jednom uradi lipidni profil, kako bi se procenio urođeni rizik.

- Pojedine osobe mogu da imaju izrazito visoke vrednosti holesterola i da budu u riziku od srčanog ili moždanog udara već u ranim dvadesetim godinama. Procena rizika se vrši pomoću posebnih formula koje, pored vrednosti holesterola, uzimaju u obzir pol, krvni pritisak i pušački status, na osnovu čega se pacijenti svrstavaju u kategorije niskog, umerenog ili visokog kardiovaskularnog rizika - objasnio je Simeunović.

Foto: Shutterstock

Prema istraživanju Atlasa Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. godine u Srbiji gotovo svaka druga odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a više od polovine starije populacije se bori sa prekomernom telesnom težinom, dok je fizička neaktivnost postala svakodnevica za čak 46 odsto stanovništva.

BONUS VIDEO