Srbija gradi prvu nuklearnu elektranu: Oglasila se ministarka energetike

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da uprkos globalnim energetskim turbulencijama prioritet države ostaje stabilno snabdevanje energentima i zaštita građana od nestašica goriva.

Dubravka Đedović Handanović je u Jutarnjem programu RTS-a rekla da se svakodnevno radi na pronalaženju održivog rešenja.

Prva nuklearna elektrana u Srbiji

Prema rečima ministarke, do 2035. godine očekuje se izgradnja prve nuklearne elektrane u Srbiji.

Ocenila je da se energetski sektor Srbije nalazi pred velikim promenama, a prema planovima države do 2035. godine očekuju se značajna ulaganja u proizvodnju električne energije, infrastrukturu za gas i naftu, ali i početak razvoja nuklearnog programa.

Istakla je da je povećanje proizvodnih kapaciteta jedan od glavnih prioriteta u narednoj deceniji.

- Nastupa era električne energije i ono što moramo da uradimo jeste da povećamo naše proizvodne kapacitete - naglasila je ona.

Dodala je da plan podrazumeva izgradnju novih gasnih elektrana, ali i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije, pri čemu poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom.

- Očekujem da prva bude završena gasna elektrana u Nišu koju ćemo raditi u saradnji sa kompanijom iz Azerbejdžana - rekla je ministarka.

Foto: Foto: Nenad Kostić

Ulaganje u solarne elektrane i vetroparkove

Istovremeno, država planira da dodatno ulaže u solarne elektrane i vetroparkove, a značajnu ulogu u tome imaće Elektroprivreda Srbije.

Prema projekcijama, do 2030. godine Srbija bi mogla da dobije oko 1.500 megavata novih kapaciteta u državnom vlasništvu.

- To je otprilike oko 20 odsto trenutnih kapaciteta koje već imamo - naglasila je ona.

Kao jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu navela je izgradnju Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udeo obnovljive energije u elektroenergetskom sistemu.

Ministarka je navela da je ovaj projekat kompleksan i zahtevan zbog velikog broja procedura i dozvola koje je potrebno pribaviti i da su u to uključene brojne institucije, od lokalnih samouprava do institucija zaduženih za zaštitu prirode i kulturnog nasleđa.

Foto: NIS

Pripremni radovi 

Pripremni radovi na projektu, poput izgradnje pristupnih saobraćajnica ili izmeštanja infrastrukture  trebalo bi da počnu tokom ove godine, građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine, dok bi početak radova mogao da usledi 2027. godine, ukoliko finansiranje bude odobreno. 

Ministarka Đedović Handanović navodi da se Srbija suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida.

- Imamo problem takozvanih karbon taksa – poreza na emisije ugljen-dioksida - rekla je ministarka i dodala da je najveći emiter EPS zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj:

- Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbeđuju baznu energiju. 

Ona naglašava da obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca ne mogu sami da obezbede stabilnost sistema.

Razvoj nuklearnog programa

Kako ministarka naglašava, zbog toga Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa i navela da se očekuje da do 2035. godine započne izgradnja prve nuklearne elektrane.

U pripremi tog projekta država sarađuje sa francuskom kompanijom EDF, jednom od najvećih elektroenergetskih kompanija u Evropi.

- Francuska elektroprivreda može da nam pomogne svojim iskustvom i znanjem - rekla je ministarka.

Pored proizvodnje električne energije, planirana su velika ulaganja u gasnu infrastrukturu i gasifikaciju zemlje a u planu je izgradnja novih gasovoda koji bi povezali više regiona Srbije.

Foto: Shutterstock

Gasifikacija bi, prema njenim rečima, trebalo da obuhvati delove istočne i zapadne Srbije, uključujući gradove poput Paraćina, Negotina i Zlatibora. Ministarka je navela da se radi i na proširenju skladišta gasa Banatski dvor i da se očekuje da u narednih godinu dana najveći deo radova bude završen.

Kapacitet skladišta trebalo bi da bude povećan na oko 750 miliona kubnih metara gasa.

Država planira i izgradnju novog skladišta gasa "Tilva", čime bi ukupni kapaciteti značajno porasli.
Pored gasa, važan projekat predstavlja i novi naftovod između Srbije i Mađarske, koji bi trebalo da smanji zavisnost od jednog pravca snabdevanja naftom.

- Naftovod na našoj teritoriji prostiraće se od Novog Sada do granice sa Mađarskom - navela je ministarka Đedović.

BONUS VIDEO