Jezivo: Deca ovo teško podnose - Posledice mogu biti fatalne

Najveći problem kod toplotnih talasa i visokih temperatura je to što se deca brzo pregreju, jer je njihov centar za termoregulaciju vrlo varijabalan, reklao je pedijatar Saša Milićević.

Pedijatar Saša Milićević navodi da je potrebno da se deca stalno hidriraju.

- Dečiji centar za termoregulaciju je vrlo varijabilan, zbog toga se deca vrlo lako pregreju. Kao što se lako i prehlade. Mi se stalno plašimo da se dete ne prehladi, od klime, od promaje, čuvene. Ali nekako zaboravimo da dete vrlo lako može da se pregreje, jer taj centar koji reguliše temperaturu i koji se nalazi u mozgu, u hipotalamusu, kod dece je nedovoljno razvijen - rekao je Milićević za Tanjug.

Foto: Shutterstock

Deca teško podnose vrućine

Dodao je da vrućine teško podnose i deca, kao i odrasli, iako odrasli to često ne primećuju i dečije žalbe da ih boli glava zbog vremena potiskuju rečima "ti si mali, ti treba sve da podneseš".

- Deca sve do sedme - osme godine su dosta ugrožena. Bebe na prvom mestu, ali i mala deca, recimo do dve godine, mogu da budu vrlo ugrožena - rekao je Milićević.

Poručio je da roditelji treba da vode računa i da ako je dete crveno u licu, ako je konfuzno, ako prestane da se znoji i ako mu se vrti u glavi to znači da je došlo do pada pritiska, a što može da izazove toplotni udar.

- Nekako ne shvatamo ozbiljnost. Čini mi se da je najveći broj ljudi na plažama i bazenima upravo onda kad ne bi trebalo da budu, odnosno od 10.00 do 17.00 časova - rekao je Milićević.

Ukazao je da deca u svom telu imaju dosta vode i kada su vrućine lako dehidriraju, a gubitkom vode deca izgube i značajan deo tela.

- Beba koja ima tri kilograma jako lako može da dehidrira i da upadne u teško stanje, da bude čak i vitalno ugrožena, ako ima dijareju i povraćanje, praćenu temperaturom i odbijanjem da pije mleko. Onda nastaju ozbiljne situacije i tada joj se mora dati infuzija - rekao je Milićević.

Foto: Shutterstock

Smrt zbog dehidratacije

Pedijatar navodi da se to u Evropi retko dešava, ali da je u afričkim zemljama to redovna pojava, pa čak i da deca umiru od dehidracije. Milićević je ukazao da nije ni rešenje da deca budu isključivo u zatvorenom prostoru pod klimom, jer ni to nije dobro za dečiji organizam.

- Roditelji često budu zbunjeni, jer im se kaže da ne izvode decu u najtoplijem delu dana, a deci do kasnih popodnevnih sata postane dosadno da borave samo u kući. Uz to klima može mnogo da škodi, ne samo zbog razlike u temperaturi, nego i ako se neredovno čisti onda tu ima  dosta grinja, prašine, virusa i bakterija. Mnogo stvari od te klime mogu da naškode dečjem organizmu, ali opet, ne mogu roditelji ni da ih puste da budu napolju na temperaturi od 40 stepeni Celzijusa, tako da je to jako nezgodno i roditelji budu u problemu da li da im dete bude mokro od znoja ili da bude stalno pod klimom, pa posle kad izađe napolje, da onda doživi neki mali temperaturni šok - rekao je Milićević.

Odgovarajući na pitanje koliko je za zdravlje dece opasna prekomerna fizička aktivnost i previše vremena u bazenu ili jezeru, Milićević je rekao da je to veoma opasno zbog opterećivanja mišića i srca.

- Granica puberteta se sve niže spušta. Dečaci hoće da budu 'mangupčići' i mnogo rano kreću u teretanu bez stručnog nadzora i pregleda pedijatra kako bi dobili na masi. Uz to koriste proteine i kortikosteroide što zaista može da bude opasno. Osim toga, teret može da im donekle poremeti rast i optereti mišiće, ali i srce. Srčane tegobe jako često budu izražene. To mora da se drži pod kontrolom - kazao je Milićević.

Zaštitni faktor je obavezan

Dodao je da deca, kao i odrasli, treba da koriste kreme za zaštitu od sunce, faktor 50.

- Koža mora biti zaštićena faktorom 50. Međutim, sve više ima naučnih radova koji smatraju da to mazanje može da ima eventualno neke štetne efekte, i da može da brani kožu, da se oslobađa viška temperature. Tako da su tu sad podeljena mišljenja. Ali u svakom slučaju, i dalje važi teorija da moramo da se mažemo, pogotovo kad su u pitanju bebe. Koža je naš najveći organ, i ona je izložena suncu, i ona nas brani - rekao je Milićević.

Foto: Shutterstock

Uputio je apel građanima da se ne izlažu suncu od 10.00 do 17.00 časova, kao i da ne koriste solarijume zato što je tu velika koncentracija zračenja u kratkom vremenskom periodu, jer je to velika opasnost od melanoma na koži i od svih oblika karcinoma.

Milićević je ukazao da su leti, tokom boravka na moru, kod dece vrlo česte alergije i osipi i naveo da to može da bude zbog visokih temperatura, sunčevih zraka, morske vode, insekata i hrane i istakao da što je nekome imunitet slabiji to su veće verovatnoće da će dobiti neku infekciju. 

Oprez!

Dodao je da je tokom letovanja kod građana česta sunčanica zbog toga što se sunce reflektuje o velike vodene površine čak i ako se boravi pod suncobranom.

- Poželjno je da nekoliko dana pre putovanja, cela porodica krene da koristi probiotike. Ali i tamo, sve vreme tokom putovanja. To nema štetne efekte, probiotici su jako korisni. U svakom slučaju, ne može da nam naškodi - rekao je Milićević.

Govoreći o tome što pojedini roditelji ostavljaju decu u automobilu dok obavljaju kupovinu ili dok plaćaju gorivo na benzinskim stanicama Milićević je rekao:

- Dete ne sme da se ostavlja. Dovoljno je pet minuta da dete zapadne u toplotni udar, da dođe do pada pritiska i da dete kolabira i da se to završi fatalno. Isto kao i kućni ljubimci. Deca su divna, dužni smo da brinemo o njima. Ali samo treba imati u glavi kakve opasnosti mogu da nastanu - rekao je Milićević.

BONUS VIDEO