Bledski razgovori i Balkanski pakt: Ovo su bile najvažnije vesti 7.avgusta 1954.

I ovog dana samo jedna tema je bila od važnosti za uredništvo „Večernjih Novosti“ koje je u tim danima apsolutno pratilo državne prioritete u svom izveštavanju: priprema za potpisivanje Balkanskog pakta u mestu Bled u Sloveniji, odnosno, „Bledski razgovori“ kako je skup u međuvremenu nazvan.

Za razliku od prethodnog dana, kada je izveštaj iz Bleda davao određene detalje o samoj prirodi skupa, vest na ovoj naslovnoj je bila više okrenuta samoj atmosferi koja je pratila skup. Pisalo se o povećanom interesovanju stranih medija za „Bledske razgovore“, dok se u prvi plan, u podnaslovu, isticalo da će drug Edvard Kardelj, u tom trenutku drugi čovek jugoslovenske vlasti, odmah posle Tita, prirediti svečanu večeru u obližnjoj Ljubljani za učesnike skupa. 

Izveštaj „Večernji Novosti“ posebno ističe ponašanje reportera italijanske štampe i njihovu „glad za informacijama“. Mada je nedostajalo više detalja za jugoslovenske čitaoce u tom trenutku, kasnije se saznalo da je Italija bila protiv sklapanja bilo kakvog saveza dve NATO zemlje, Grčke i Turske, sa komunističkom Jugoslavijom, a posebno iz oblasti vojne saradnje i zajedničke odbrane. Italija je išla toliko daleko da je u samom Vašingtonu žestoko lobirala za poništenje Balkanskog pakta, pa je čak i deo američkih medija, blizak italijanskim lobistima, negativno pisao o tome. Ipak, u vrhu američke spoljne politike odbačen je ovakav italijanski stav, i prihvaćen Balkanski pakt kao nezamenljiv deo osnaživanja tzv. Južnog krila NATO-a. 

 

Italija je imala svoje razloge za ovakvo suprotstavljanje, verovalo se, integraciji Jugoslavije u NATO jer je i dalje u odnosima dve zemlje stajalo teško i opterećujuće pitanje razgraničenja u zaleđu Trsta i pitanje nekadašnje pokrajine Istre koju je osvojila Jugoslavija na kraju Drugog svetskog rata. Prethodne 1953. godine došlo je do gomilanja vojnih trupa u tom delu i delovalo je da su Italija i Jugoslavija na ivici rata. U senci te „uspomene“ došlo je do novog problema. Sve je presekla Amerika promovišući Balkanski pakt, Italija je morala da ćuti, a račun su pomrsili Sovjeti kada su se dve godine kasnije svečano pomirili sa Titom, čime je ideja o zajedničkoj NATO priči na Balkanu pala u vodu. Italija i Jugoslavija će čekati još punih 20 godina dok konačno ne budu priznale međusobnu granicu.