Toplotni talas ne zaobilazi nikoga: Ovi pacijenti su prvi na udaru - Zbog jedne stvari ne mogu da se rashlade

Osobe sa gojaznošću teže podnose visoke temperature jer masno tkivo otežava odavanje toplote, a često su prisutne i pridružene bolesti poput hipertenzije, dijabetesa i srčanih oboljenja.

Endokrinolog i načelnica Ambulante za gojaznost Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Snežana Polovina ističe za RTS da je gojaznost hronična bolest koja zahteva lečenje i upozorava da pacijenti ne smeju samostalno da prekidaju propisanu terapiju.

Iako je gojaznost jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova, Srbija je, prema međunarodnim analizama, među zemljama koje su najviše napredovale u organizovanju sistema prevencije i lečenja ove bolesti.

Foto: Shutterstock

Doktorka je ukazala da su osobe sa gojaznošću tokom ekstremno visokih temperatura izložene većem riziku od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Vrućina dodatno opterećuje organizam

Kako je objasnila, osobe sa gojaznošću teže podnose visoke temperature jer deblji sloj potkožnog masnog tkiva otežava rashlađivanje organizma, zbog čega su izloženije nastanku toplotnog udara.

Pored toga, visoke temperature dodatno opterećuju srce i krvne sudove, posebno venski sistem.

- Toplota, zajedno sa gojaznošću, predstavlja veliko opterećenje za srce i za kardiovaskularni sistem, naročito za vene. Ukoliko su proširene, uz gojaznost dolazi do velikog opterećenja, porasta pritiska u venama, do oticanja nogu, i onda su skloniji trombozama i tromboembolijama - upozorila je dr Polovina.

Dodala je da kod osoba sa izraženim naslagama potkožnog masnog tkiva i kožnim prevojima češće dolazi do infekcija kože i rana, što dodatno povećava rizik od komplikacija tokom letnjih meseci.

Ne prekidati terapiju

Posebno je naglasila da su pacijenti koji, pored gojaznosti, boluju i od dijabetesa tipa 2 ili kardiovaskularnih bolesti u osetljivijem položaju.

Foto: Shuterstock

Prema njenim rečima, dijabetes već sam po sebi smanjuje otpornost organizma, dok je kod gojaznosti prisutna hronična upala, pa kombinacija ova dva oboljenja dodatno povećava zdravstveni rizik.

- Ono što želim da poručim svim pacijentima, i sa gojaznošću i sa pridruženim bolestima, jeste da nikako ne prekidaju terapiju na svoju ruku - istakla je dr Polovina.

Objasnila je da se tokom vrelih dana dešava da pojedini pacijenti, zbog nižeg krvnog pritiska, samostalno prestanu da uzimaju antihipertenzivne lekove, što nije ispravan postupak.

- Treba da se posavetuju sa svojim lekarom kako da koriguju dozu leka, ali nikako da sami prekidaju terapiju - poručila je dr Polovina.

Koliko tečnosti treba unositi

Zbog pojačanog znojenja tokom visokih temperatura, veoma je važno obezbediti dovoljan unos tečnosti. Dr Polovina navodi da količina vode koju je potrebno popiti zavisi od telesne mase.

- Kada se telesna masa podeli sa 27, onda dobijemo količinu tečnosti koja treba da se unese u toku dana - objasnila je doktorka, dodajući da osobe sa većom telesnom masom imaju i veće potrebe za unosom tečnosti.

BONUS VIDEO