Doktor Tiodorović prognozira do kada će u Srbiji rasti broj zaraženih koronavirusom

Prešli smo broj od 3.000 zaraženih na dnevnom nivou, prema podacima korona statistike, a procena je da će ta brojka i dalje da raste. Prema oceni stručnjaka, četvrti talas gripa trajaće do kraja septembra, ali samo uz poštovanje mera i povećanog obima vakcinacije, u suprotnom biće i do 6.000 zaraženih dnevno

Prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznig štaba, kaže za „Blic“ da će porast koji trenutno imamo, trajati najmanje do kraja septembra, jer mu potencijal povećava početak škole i povratak ljudi sa odmora koji počinju da rade u velikim kolektivima.

- Mi nemamo zadovoljavajući obuhvat vakcinacije radno aktivnog stanovništva, nije 42, 43 odsto, dovoljno, daleko smo od toga. Tu gde se ljudi okupljaju sa raznih strana predstavlja rizik, nije isto imati 15 radnika i imati 1.500 radnika. To će sigurno biti jedan od faktora za povećanja broja i održavanje potencijala. Brojke preko 3.000 moramo da očekujemo. Možda će to ići tako do kraja meseca, što bi rekli dok postoji „gorući materijal“, dok virus ne pronađe osetljive, a to su oni koji su nevakcinisani u ovom slučaju. Onda može doći do neke stabilizacije, ali to nije stabilizacija u pozitivnom smislu, može biti 1.000, ili 1.500, možda i 2.000 sve je moguće - kaže profesor Tiodorović.

Dodaje kako on ne vidi da lokalne samouprave preduzimaju nešto kako bi situacija bila bolja, a održavanje potencijala virusa i izgled dnevne statistike zavisi isključivo od nas.

- Ne vidim da se tu nešto pozitivno menja, ni kod stanovništva ni kod lokalnih samouprava. Oni mogu na svojoj teritoriji da sprovode rigorozne kontrole već postojećih mera, može se reći da su one bile na početku sasvim dovoljne da spreče ovo razgorevanje. E sad već moramo da razmišljamo o tome kako ćemo da povećamo vakcinaciju i možda u nekim krajevima selektivno uvedemo i druge mere. Zar to ne zaslužuju oni koji sada prednjače po broju pozitivnih - rekao je epidemiolog.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Kakav će biti ovaj talas

Očekivano je da virus mutira, a njegovom opstanku i održivosti potpomaže nedovoljan broj vakcinisanih. Profesor je, na pitanje hoće li ovaj talas biti snažan kao prethodni, rekao da se to ne očekuje jer smo ipak "koliko toliko" zaštićenih.

- Talas ne može da bude jak kao što smo imali prošle godine, zato što ipak postoji jedan deo stanovništva koji je vakcinom zaštićen. Srećna okolnost je što je to stariji deo stanovništva, hronični bolesnici, tu postoji neka vrsta ozbiljnije situacije. Ako bi to uspeli da promenimo i kod radno aktivnog stanovništva, onda bismo bili u mnogo boljoj poziciji, prema tome možda ćemo doći do 4.000, do 5.000 u nekim pikovima, posebno u nekim sredinama koje su slabo vakcinisane i slabo se kontrolišu. Te bi bilo dobro u tim sredinama uvesti dodatne dodatne mere. S druge strane, realno je da tamo gde je obuhvat 70 odsto, manje ćemo imati obolelih, to važi za neke opštine u Beogradu, za Niš, Novi Sad i ove opštine koje su se istakle po obuhvatu vakcinacijom, ali svako pravilo ima izuzetak - objašnjava za „Blic“ profesor Tiodorović.

Foto: Informer

Šta nas čeka na jesen i zimu

Šta će se dogoditi na jesen i zimu zavisi od ponašanja i ozbiljnosti stanovništva, objasnio je epidemiolog.

- Ako bi se mere poštovale i oštro kontrolisale, ako bi uveli kovid pasoše, a narod shvati da je ozbiljna situacija, onda možemo imati mirniju situaciju. Ako ne, imaćemo opet udar, negde između 5.000 i 6.000 obolelih. Ako budemo nastavili ovako kao što sada radimo, to nas čeka. Ali, računam da svi čine napore da povećaju obuhvat vakcinacije, ali to ne mogu da kažem za Tutin, Novi Pazar i Preševo, tu očigledno nema pomeranja - dodaje profesor Tiodorović.

Virus dolazi do onih koji nisu vakcinisani i onih koji se nisu dobro zaštitili, zbog toga dolazi i do proboja imuniteta. Da li to može i nama da se desi, odgovor je da.

- Prema poslednjim podacima mi imamo 52 odsto vakcinisanog punoletnog stanovništva, ali to nije dovoljno. Mora da bude mnogo više, a imamo opet osetljivi deo populacije, a to su mlađi i radno aktivno stanovništvo. U Novom Pazaru bolnica je puna, sada će početi da šalju ka Nišu, Kragujevcu, bilo gde, ali oni i dalje po kafićima i restoranima rade kako hoće, bez poštovanja mera. Okupljaju se, organizuju slavlja, svadbe. Pa i Preševo, koje je bilo dobar primer za vakcinaciju, to se poremetilo svadbama, dolaskom ljudi iz dijaspore, ali bojim se da će se nastaviti tako, jer i septembar je vreme za svadbe - kaže epidemiolog.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Da li će biti ograničenja

U ovom trenutku je najvažnije da reaguju lokalne samouprave, rekao je Tiodorović.

- Ovog trenutka nema potrebe da krizni štab uvodi bilo kakve oštrije mere, zatvaranja, a daleko bilo policijskog časa, apsolutno toga neće biti niti će biti nekog zatvaranje u bilo kom smislu. Ali može biti da lokalna samouprava u skladu sa svojom epidemiološkom situacijom dopuni svoje aktuelne mere - dodaje epidemiolog.