Pandemija koronavirusa ostavila je velike posledice po zdravlje ljudi među kojima su i neurološki problemi, psihičke smetnje, a ima i primera da je kod nekih ljudi došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
Iz jednog prestoničkog doma za stare i negu bolesnih na Zvezdari kažu da se u ovoj ustanovi povećao broj korisnika nakon "kovida 19", i to onih koji pate od demencije.
- Nažalost oko 80 odsto naših korisnika je sa nekim mentalnim problemima, što urođenim što stečenim sa godinama starosti. Nakon kovida broj korisnika koji pate od nekog oblika demencije se povećao, a ono što je zastrašujuće je da se starosna granica osoba koje oboljevaju od demencije pomerila ka mlađima. Najmlađa osoba kod nas koja pati od Alchajmerove demencije ima 57 godina - kazala je dr Marija Bogdanović iz ovog doma za stare i negu bolesnih.
Smatra da je pandemija koronavirusa verovatno ostavila određene posledice, naročito neizvesnost i zatvoreni prostor, te kako kaže, to je bio praktično okidač koji je doveo do ubrzane pojave demencije.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Onsi su pokrenuli i info liniju podrške za koju kaže da se pokazala neophodnom budući da je vrlo teško doneti odluku o smeštanju u dom ili neku drugu ustanovu socijalne zaštite.
Dodaje da su susreti korisnika koji pate od nekog oblika demencije i njihovih srodnika veoma teški i bolni.
- Susretni su bolni za same srodnike, jer dementne osobe najčešće ne prepoznaju svoje najmilije i to je ono što je najbolnije. Stalno objašnjavamo srodnicima kakva je to bolest, da moraju da se izbore sa tim i da moraju da shvate da je to sada izmenjena ličnost usled bolesti, da oni nemaju osećanja i da se nalaze u nekom svom svetu gde ne osećaju bol i nemaju samokritičnost. Oni ne pate u svojoj demenciji - objašnjava dr Bogdanović.
Gubitak koncentracije
Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovid infekcije, prof. dr Branislav Tiodorović objasnio je nedavno za "Blic" da neurološki problemi jesu sve izraženiji u postkovid periodu.
- To je ozbiljan problem, kliničari se time bave sve više. To se znalo i u prvoj godini i tokom prvih oboljenja, da jedan od težih oblika jesu neurološke promene, gubljenje koncentracije, pa i orijentacije. Vrlo je važan podatak još kod prvih oboljenja, kod najtežih, da se brzo ispoljavao neki oblik dekoncentrisanosti. U postkovidu, čini se, imamo situaciju da se značajan broj ljudi žali na to bez obzira na uzrast, a ja bih dodao, čini mi se da oni koji su stariji, kod kojih je već počela demencija, da se nakon kovida ubrzao proces bolesti - kaže profesor Tiodorović.
Foto: Tanjug
Dr Branislav Tiodorović
Kako objašnjava profesor, sada je poznato da nisu više u pitanju samo kardiovaskularni problemi, kao ni samo pluća, već su tu i neurološki problemi.
- Mene zabrinjava kada vidim one starije koji su imali predispoziciju za demenciju, da je tu bolest brzo uznapredovala. Naučnici se bave i tek će se baviti postkovid temom, naše je da osluškujemo šta nam organizam poručuje i da se na vreme javimo lekaru - kaže profesor Tiodorović.
Još ne postoje jasni pokazatelji
Međutim, akademik prof. dr Vladimir Kostić, neurolog i predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti, kazao je za "Blic" da u ovom trenutku nemamo jasne pokazatelje da kovid ubrzava procese koji vode ka demenciji i klasičnim dijganozama demencije kao što je Alchajmerova demencija, niti kao što se verovalo u jednom trenutku da povećavaju učestalost Parkinsove bolesti.
Foto: Beta
Dr Vladimir Kostić
- S obzirom na starenje populacije veći je i broj osoba obolelih od nekog oblika demencije. Ono se povećava zbog toga što, verovali ili ne, osobe koje imaju preko 65 godina, između 6 i 8 procenata, se smatra da podležu demenciji, a preko 80 godina čak 40 odsto njih podleže demenciji, i to najviše Alchajmerovoj demenciji. Sa druge strane čitav niz danas dementnih stanja pokazuje da pored Alchajmerove demencije postoje i druge vrste demencije koje imaju potpuno drugu patofiziološku osnovu i u tom smislu nema podataka da se one povećavaju, već da se češće viđaju zbog toga što je sada populacija ta koja je stara. Mi ćemo kao staro društvo morati da se suočimo možda i sa rekonstrukcijom zdravstvene zaštite, jer će taj broj biti sve veći s obzirom na to da smo mi sve stariji - objašnjava prof. dr Kostić.
Zbog starenja društva demencija će postati ozbiljan populacioni problem
On smatra da će zbog starenja društva bolesti demencije postati ozbiljan populacioni problem, a kao podatak iznosi to da se već sada pretpostavlja da čak oko 50 miliona ljudi u ovom trenutku pati od demencije.
Foto: Shutterstock
- U ovom trenutku nema mesta panici, ali da sam kovid može da izazove niz psihičkih oboljenja to je pokazano i to posebno u kontekstu onoga što se zove postkovid sindrom - zaključuje.
Dodaje i da će SANU uskoro izdati knigu sa radovima koji će prikazati na koje sve sisteme utiče kovid, od kojih je najistaknutiji centralni nervni sistem.
Podsetimo, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i predstavnici zdravstvenih ustanova, koje se bave mentalnim zdravljem, prvog juna su zvanično proglasili jun za Nacionalni mesec mentalnog zdravlja u Srbiji, tokom kojeg će se promovisati značaj očuvanja mentalnog zdravlja.
I dok iz dana u dan beležimo sve manji broj novozaraženih korona virusom, sa druge strane ostao nam je postkovid. Naučnici širom sveta rade na otkrivanju detaljnih saznanja šta je ostalo posle korone, a ono što je do sada poznato jeste da se kod nekih ljudi posle preležanog virusa javljaju kardiovaskularni problemi, kao i neurološki, zatim problemi sa koagulacijom, psihičke smetnje, ali ima primera kod nekih ljudi da je došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
I dok iz dana u dan beležimo sve manji broj novozaraženih korona virusom, sa druge strane ostao nam je postkovid. Naučnici širom sveta rade na otkrivanju detaljnih saznanja šta je ostalo posle korone, a ono što je do sada poznato jeste da se kod nekih ljudi posle preležanog virusa javljaju kardiovaskularni problemi, kao i neurološki, zatim problemi sa koagulacijom, psihičke smetnje, ali ima primera kod nekih ljudi da je došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je danas da je osnivanje Skupštine srpskog naroda u BiH 24. oktobra 1991. godine bilo ključni korak ka stvaranju Republike Srpske.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević, njegov zamenik Dejan Vukelić i Petar Pepo Popović napravili su spektakl u prvom Kolegijumu na Informer televiziji.
U zajedničkoj akciji VJT, BIA i MUP-a uhapšen je D.A. (32) zbog sumnje da je spremao rušenje ustavnog poretka, kod njega su nađeni eksploziv, oružje i čelični ježevi.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Ručna bomba M 75, pištolj "zastava" M 57 i osam metaka kalibra 7,62 milimetra pronađeni su tokom pretresa porodične kuće S.N. u Bijelom Polju, saopštila je Uprava policije Crne Gore.
Šest lica uhapšeno je u Doboju nakon fizičkog sukoba koji se dogodio noćas ispred jednog ugostiteljskog objekta, pri čemu su tri osobe zadobile telesne povrede.
Predsednik francuske desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Žordan Bardela danas je, na stranačkom kongresu u Orleanu, ponovo izabran za lidera te partije sa 98,98 odsto glasova, prenose francuski mediji.
Bugarski biznismen Slavi Binev, bivši poslanik u Evropskom parlamentu i narodni poslanik, ubijen je danas u svojoj kući u Sofiji, a policija je uhapsila tri osumnjičene osobe, saopštila je Generalna direkcija Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske.
Američko Ministarstvo odbrane označilo je Konfučijeve institute, kulturne centre na univerzitetskim kampusima koje finansira Kina, kao pretnju po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.
Analitičar i profesor Miloš Laban, gostujući u televizijskoj emisiji Info jutro, govorio je o uzrocima protesta u Francuskoj, odnosima velikih sila i budućnosti Evrope.
Glumica Ivana Žigon ćerka je Steva i Jelene Žigon, a publika je najbolje pamti po ulozi u filmu "Hajde da se volimo 3" gde je kadar delila sa Lepom Brenom.
Japanski pisac Rju Murakami, poznat po romanu "Plavo, gotovo prozirno", za koji je 1976. godine dobio nagradu Akutagava, preminuo je u 75. godini, saopštio je danas izvor iz izdavačke industrije.
Pariski muzeji Luvr, Orse i Pikaso, kao i izložbeni prostor Gran pale biće u subotu, 24. oktobra, vanredno zatvoreni zbog najavljenih demonstracija u francuskoj prestonici, saopštilo je sinoć Ministarstvo kulture.
Za zdravlje srca i krvnih sudova važno je kako započinjete dan. Jutarnja svetlost, čaša vode, proteinski doručak, kratka šetnja i pravi trenutak za prvu kafu jednostavne su navike koje mogu doprineti boljem zdravlju.
Mnogi ljudi imaju naviku da razgovaraju, gledaju snimke ili igraju igrice dok im je telefon priključen na punjač. Iako se često veruje da takvo ponašanje uništava bateriju, istina je nešto drugačija.
Kajli Džener je navodno zaradila čak pet miliona dolara za pojavljivanje na reviji Victoria's Secret, a njen milionski honorar izazvao je burne reakcije i kritike pojedinih manekenki.
Pop pevačica Nataša Bekvalac otvorila je dušu za domaće medije i izjavila da ne veruje da će se više ikada udavati, ali i šokirala izjavom da je razmišljala da se okrene istom polu.
Pevačica Katarina Grujić sinoć je održala koncert u Beogradu, gde su je podržale brojne kolege, kao i suprug Marko Gobeljić i ćerka Katja, a posle spektakla napravlila je ludu žurku.
Bokser Miloš Stojanović Tigar na Instagramu je podelio objavu koja je zaintrigirala njegove pratioce, ali i nasmejala partnerku, popularnu voditeljku Jovanu Jeremić.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari