HAOS U MEĐUNARODNOM AVIO SAOBRAĆAJU! Srpska avio-kompanija odoleva haotičnoj situaciji!

Nacionalna avio-kompanija zadržala redovnost saobraćaja na višem nivou od industrijskog proseka, u prvoj polovini jula otkazano svega 0,52 odsto letova

Haos u globalnom putničkom avio-saobraćaju, pre svega u severnoj hemisferi, odnosno SAD i zemljama Zapadne Evrope, i dalje ne pokazuje znake popravljanja situacije.

Desetine hiljada otkazanih letova, višečasovna kašnjenja, zaboravljeni prtljazi, redovi na svakom koraku – to je neočekivana slika nekih od najvažnijih svetskih i evropskih aerodroma ovog leta, kao što su London, Amsterdam, Frankfurt... Razlozi su različiti, ali se najčešće pominje činjenica da se potražnja vratila posle dugog perioda niske tražnje usled pandemije i ograničenja u putovanjima, a da pri tome u pojedinim segmentima industrije nema dovoljno kvalifikovanog ljudstva da se izbori sa povećanim obimom saobraćaja.

Balkan nije pošteđen problema u avio-saobraćaju

Ni širi region Balkana nije pošteđen problema u avio-saobraćaju. Od predstojećeg vikenda, zbog najave sa londonskog aerodroma Hitrou da opsluga u pojedinim terminima neće biti moguća, Er Srbija je bila prinuđena da otkaže popodnevne letove subotom i nedeljom između Beograda i Londona i takvo stanje će se zadržati tokom čitave letnje sezone, odnosno do kraja oktobra 2022. godine.

Poseban apsurd predstavljala je činjenica da se proteklih vikenda insistiralo na tome da srpska nacionalna obavi te letove, pa makar i sa praznim avionima, pošto bi u suprotnom postojao rizik da izgubi neke od svojih istorijskih slotova, odnosno prava na sletanje na londonski aerodrom u određeno vreme. Stručnjaci procenjuju da su neki od tih slotova vredni i više desetina miliona evra.

Pored toga, da nevolja bude veća, Er Srbija je nedavno dobila jednostrani zahtev od aerodroma Shipol u Amsterdamu da do kraja avgusta smanji broj sedišta u ponudi na letovima iz Amsterdama ka Beogradu. Aerodrom Shipol taj zahtev pravda činjenicom da zbog nedostatka radne snage, prevashodno na bezbednosnoj kontroli, ne može da organizuje proces rada koji bi omogućio opslugu aviona na vreme pri postojećem obimu saobraćaja.

Foto: Informer/M.Dakić

Usled limitiranja broja putnika po letu, dolazi do još jedne apsurdne situacije – pojedinim prekobrojnim putnicima sa kupljenim kartama ukrcavanje će biti uskraćeno u slučaju popunjenosti aviona preko dodeljene kvote za konkretne dane, iako će na tim letovima zapravo ostati prazna sedišta.

Er Srbija je najavila da će tražiti zaštitu svojih prava, kao i neku vrstu kompenzacije zbog finansijske i štete po reputaciju, ali se svejedno sa smanjivanjem broja putnika već počelo. Prema nekim nezvaničnim informacijama, reč je o blizu trećine svih putnika koji će se naći u nezavidnoj situaciji – zbog toga što se i druge kompanije koje lete sa Shipola suočavaju sa istim problemom, pa je praktično nemoguće preusmeriti ih na druge letove, ali i zato što u hotelima u Amsterdamu ponestaje kapaciteta.

Situacija nije kritična kao na Zapadu

Međutim, prema podacima o obavljenom avio-saobraćaju u regionu tokom juna, situacija u zemljama bivše Jugoslavije i širem regionu Balkana još uvek nije toliko kritična, kao što je u SAD i Zapadnoj Evropi.

Štaviše, Er Srbija je do sada, prema informacijama iz te kompanije, u prvoj polovini jula otkazala 10 letova, svega 0,52 odsto od ukupno 1938 planiranih, što u poređenju sa hiljadama i desetinama hiljada otkazanih letova u Evropi i ne izgleda tako mnogo.

U nedavnoj izjavi komercijalnog direktora kompanije, da se kompanija spremila za letnju sezonu i iznajmljivanjem dodatnih aviona sa posadama, kao i angažovanjem određenog broja novih članova posade.

Štaviše, kada se pogleda procenat otkazivanja letova drugih evropskih avio-kompanija, brojke su mnogo ozbiljnije – tako je, prema podacima specijalizovanog portala Mabrian, niskotarifni Izidžet u periodu između 1. i 15. jula otkazao je čak 1.394 letova, odnosno 5,46 odsto od ukupno planiranih, Turkiš erlajnz 399 letova (6,66 odsto), Viz UK 45 letova (3,41 odsto) itd.

Najnovije informacije u vezi sa otkazivanjima letova evropskih avio-kompanija, koje se odnose na srednji i duži rok, sve su više pesimistične. Tako je Britiš ervejz najavio da će u periodu od početka avgusta do kraja oktobra otkazati još 10.300 letova, što ukupan dosadašnji broj otkazivanja letova nacionalnog avio-prevoznika Velike Britanije od aprila do oktobra podiže na čak 30.000. Kada je reč o čuvenoj skandinavskoj kompaniji SAS, koja se pored standardnih problema za industriju, ovih dana suočila i sa štrajkom pilota, ona je samo u sredu, 6. jula otkazala čak 196 svojih letova, odnosno 63 odsto letova planiranih za taj dan.

Foto: Er Srbija

Er Srbija nije otkazala ni jedan jedini čarter let

Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da Er Srbija u poslednjih devet godina, odnosno od kada posluje po tim imenom, nije otkazala ni jedan jedini čarter let. To je posebno važno brojnim turistima koji i ove godine planiraju da čarter-letovima dođu do svojih morskih destinacija. Koliko su ti letovi sve popularniji, dovoljno ilustruje činjenica da će Er Srbija ove godine obaviti čak za 37,1 odsto više čarter-letova u odnosu na poslednju pretpandemijsku i inače rekordnu godinu, kada je srpska nacionalna avio-kompanija prevezla ukupno 2,81 miliona putnika. Povećan broj letova, pored više frekvencija, objašnjava se i obnovom nekih ranijih i uvođenjem potpuno novih čarter destinacija, uključujući Alanju u Turskoj.

Pored samih otkazivanja, problemi koji se javljaju su naravno i višesatna kašnjenja. Eksperti naglašavaju da je avio-saobraćaj visoko povezana industrija, tako da problemi u jednom segmentu mogu lako da se preliju i u ostale i da nažalost dovedu do faznih kašnjenja.

Postoje različita mišljenja u stručnoj javnosti do kada bi trenutna haotična situacija mogla da traje, ali se većina slaže da do kraja letnje sezone neće doći do značajnijeg poboljšanja. U nedavnom pismu koje je uprava Lufthanze poslala svojim putnicima, najavljujući otkazivanje tri hiljade letova od 80 hiljada planiranih, oni su se izvinili zbog aktuelnih problema u saobraćaju, izazvanih pre svega nedostatkom ljudstva i prognozirali da će se situacija popraviti tek od zime.

Bonus video: