SVE VIŠE LJUDI JE ALERGIČNO NA HLADNOĆU I VIRUSE! Ovo su prvi simptomi koji se javljaju, evo šta vam je činiti!

Alergije su na globalnom nivou u porastu i čak 30 odsto svetske populacije ima neki oblik preosetljivosti na tipično neškodljive supstance. U poslednje vreme u Srbiji su u porastu alergije na hladnoću i alergije na viruse, a koje se najčešće ispoljavaju crvenilom i osipom na koži

Pulmolog prof. dr Predrag Minić navodi da se čak 30 odsto svetske populacije bori s nekom vrstom alergije, od čega između sedam-deset odsto njih ima astmu.

- Alergije su toliko čest poremećaj zdravlja. Dešava se da neko ko ranije nije imao alergije, dobije alergiju u drugoj, trećoj deceniji. Nisu sve alergije u nekom naročitom porastu. Recimo, u nekim delovima sveta se učestalost astme povećava, dok u drugim delovima pada - objašnjava dr Minić i dodaje da se sezona alergije produžila, odnosno da više nije od marta do septembra:

- Sad je sezona od februara do novembra. Na sve to utiče zagađenje vazduha koje prati i klimatske promene. Virusi sada dovode do pogoršanja astme. Infekcije i virusi su se nakon dve godine vratili u punom intenzitetu, sada su u ritmu, što je dodatni dokaz da je kovid u defanzivi.

Foto: printscreen

Primarijus opšte prakse dr Biserka Obradović potvrđuje da su alergije u porastu, a kao razlog navodi i to što smo dve godine bili pod opsadom kovida, te da je imunitet znatno oslabljen.

- Ono što je klasično to su alergije na korove, ambrozija je prošla, ali ostali korovi su prisutni. Opasnost nam dolazi od onih nepoznatih alergena, tu može doći do alergijske reakcije, a to su vrlo često rinitisi, tj. uporne kijavice, koje su jako neprijatne. Međutim, nije tako retko da nam dolaze i urtikarije, alergijske reakcije koje se manifestuju promenama na koži, imamo i alergije na nikotin - navodi dr Obradović.

Foto: printscreen TV Prva

Ona objašnjava da su prisutne i alergije na prašinu, grinje, plesni, na hranu:

- Često imamo pojavu alergije na koštunjavo voće. U porastu su alergije na hladnoću i alergije na viruse, koje se najčešće ispoljavaju crvenilom i osipom na koži.

Porast alergija potvrđuju i istraživanja farmaceutskih kompanija, po kojima čak 41% ispitanika u Srbiji u kućnoj apoteci ima proizvode protiv alergija, ali se tek 8,2% njih izjasnilo da ima neki oblik alergije.

Zapušen nos: Kapi ne duže od sedam dana

Primarijus opšte prakse dr Biserka Obradović objašnjava da kao posledica alergijske reakcije dolazi do zaptivenosti nosa:

- Osoba, da bi mogla da diše i da vodi normalniji život, često koristi kapi za nos. Kapi se mogu koristiti maksimalno pet do sedam dana, nikako duže, jer mogu dovesti do hroničnog rinitisa, koji čak može biti teži od obične alergije. Mogu se koristiti kortikosteroidni sprejovi za nos.