Inflacija je prošlog meseca stigla do 15,8 odsto, a najviše su poskupeli ogrev i proizvodi iz grupe mleko, sir i jaja...
Cena ribe je veća za 27,4 odsto, a posle nje slede povrće i ulja i masti sa oko 22 odsto. Meso je skuplje za 19,3 odsto, a hleb i žitarice 20 procenata. Sokovi, mineralna voda i ostala bezalkohola pića, kao i kafa, čaj i kakao skuplji su u proseku za oko 16 odsto.
Rast cena alkohola je bio malo blaži, pa su vino, pivo i žestoka pića u proseku skuplji za oko 10 odsto. Šamponi, kreme, sapuni, dezodoransi, paste za zube i ostali predmeti za ličnu higijenu skuplji su za 24,7 dosto.
Električna energija, gas i ostala goriva od januara 2022. do januara 2023. poskupeli su za 26 odsto. Domaćinstva za struju moraju da izdvoje u proseku 18,6 odsto više, za gas 19,5 odsto, dok su čvrsta goriva u januaru skuplja za čak 51,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji januar. Najmanje je poskupelo daljinsko grejanje, čija cena je u Srbiji u proseku povećana 7,8 odsto u odnosu na prošlu zimu.
NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima
Međugodišnja inflacija i u decembru, i u novembru 2022. bila je 15,1 odsto, što znači da je u januaru ponovo dobila ubrzanje, s obzirom na to da su cene porasle za 15,8 odsto. U Narodnoj banci Srbije kažu da je januarska inflacija u skladu sa očekivanim rezultatom i napominju da se i dalje oko dve trećine doprinosa odnosi na rast cena hrane i energenata.
Napominju da je na mesečni rast cena u januaru u odnosu na decembra od 1,4 odsto najviše uticao rast regulisanih cena po osnovu ranije najavljenih korekcija cena električne energije, gasa i cigareta i cena hrane, dok je u manjoj meri doprineo i rast cena u okviru bazne inflacije.
Osim hrane i energenata, mnogima je najveći izdatak kirija, a upravo stambena renta je gotovo za trećinu veća u odnosu na prošlu godinu, odnosno za 27,3 odsto. Popravka nameštaja, rasvete i podnih prostirki uvećala je cenu za 24,3 odsto, dok su sredstva za održavanje stana poskupela za 28,7 procenata.
Trošak bašta, sadnica i cveća porastao je za 22,5 odsto. Među proizvodima koji su najviše poskupeli je i kancelarijski materijal, za koji je potrebno izdvojiti 32,2 odsto više novca u odnosu na prošlu godinu.
Foto: Z.I.
Poskupelo i cveće
Zvanična statistika beleži indekse potrošačkih cena u 12 grupa proizvoda i gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo. Jedina dva primera su oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike, koja je u proseku za 2,3 odsto jeftinija u odnosu na prošlu godinu, kao i i prevoz putnika avionom za 0,2 odsto, što u suštini znači da je cena karata u većini avio-kompanija ostala na prošlogodišnjem nivou.
Zbog visokih cena povrća, u restoranima su najviše skočile cene sala i variva - u proseku za oko 20 odsto. Kolači i topla i hladna predjela su poskupeli nešto malo manje, oko 19 odsto, dok su pečenje i jela po porudžbini skuplji za 18,5 odsto.
Kada se očekuje usporavanje inflacije
U centralnoj banci smatraju da bi na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka moglo da ukaže usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.
- Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u januaru je iznosio 0,9 odsto. S druge strane, cene derivata nafte su zabeležile pad od 2,4 odsto na mesečnom nivou. Mesečni rast cena prerađene hrane u januaru je iznosio 1,3 odsto i usporio je u odnosu na ostvarenja iz prethodnih meseci. Vođene višim cenama povrća, cene neprerađene hrane su u januaru povećane za 2,4 odsto - navode u NBS.
Najskuplji modeli automobila, komadi nakita, stanovi i kuće, nekako se po pravilu, najbrže prodaju. Stručnjaci kažu da i u teškim vremenima skupocena roba beleži rast tražnje. Ta vrsta robe namenjena je malom procentu potrošača koji mogu da je priušte i na koje ni inflacija, niti bilo koja druga kriza, ne utiču. S druge strane, izazovi u ekonomiji prosečnog potrošača teraju na štednju i racionalnije korišćenje raspoloživog novca, pa tako ne čudi što i u svetu i u Srbiji raste tražnja za proizvodima trgovačkih robnih marki.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Najskuplji modeli automobila, komadi nakita, stanovi i kuće, nekako se po pravilu, najbrže prodaju. Stručnjaci kažu da i u teškim vremenima skupocena roba beleži rast tražnje. Ta vrsta robe namenjena je malom procentu potrošača koji mogu da je priušte i na koje ni inflacija, niti bilo koja druga kriza, ne utiču. S druge strane, izazovi u ekonomiji prosečnog potrošača teraju na štednju i racionalnije korišćenje raspoloživog novca, pa tako ne čudi što i u svetu i u Srbiji raste tražnja za proizvodima trgovačkih robnih marki.
Nenad Rašković, kojeg je danas brutalno pretukla Kosovska policija, izjavio je za Kosovo onlajn da su ga trojica izvukla iz njegove porodične kuće nakon čega su ga vezali za drvo i tukli ga tražeći da im da pušku koju, kako je rekao, nema.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić, koji je došao na to mesto glasovima Srba, a svakodnevno sprovodi antisrpsku politiku, po ko zna koji put u poslednje vreme napao je Srbiju.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta saopštio je danas da su pre 31 godinu pripadnici Hrvatske vojske tokom i posle zločinačke akcije „Oluja“ počinili mnoge i masovne zločine nad srpskim civilima, među kojima i zločin u Dvoru na Uni, za koji do danas niko nije odgovarao.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da se evropski put Srbije, aktuelni pregovori sa Evropskom unijom, regionalna saradnja i nove inicijative za Zapadni Balkan nalaze u centru pažnje, da je uključivanje u Šengenski sporazum u interesu Srbije, ali da se ne razmatra uvođenje viza građanima Rusije.
Likvidacije izvršene snajperskim naoružanjem u Srbiji i regionu predstavljaju potpis profesionalaca i najčešće su povezane sa obračunima visokopozicioniranih članova organizovanih kriminalnih klanova.
Porodična kuća mladića koji se nalazi na izdržavanju zatvorske kazne, u jednom selu kod Obrenovca, našla se na meti nepoznatih napadača koji su oko 2 sata iza ponoći na objekat bacili topovski udar.
Uprava policije, u saradnji sa Državnim tužilaštvom, proverava više od 50 stranih državljana, među kojima su dominantno državljani Ukrajine, kao i Moldavije i Slovačke, a koji su juče zatečeni u jednoj većoj kući u podgoričkom naselju Mareza, gde je pronađena i veća količina sofisticirane digitalne opreme, uređaja i novca.
Perete kosu uveče i budite se sa spljoštenom, naelektrisanom frizurom koja se već do podneva masti? Možda problem nije u šamponu ni u tvrdoj vodi, već u tome kada perete kosu.
Pevač Marko Stojković, poznatiji kao MC Stojan, podelio je sa pratiocima intiman trenutak opuštanja sa devojkom i kućnim ljubimcem od kog se, sudeći po svemu, ne razdvajaju ni kada legnu na spavanje.
Rijaliti par Anđela Đuričić i Nenad Marinković Gastoz trenutno uživaju na Maldivima odakle dele romantične snimke sa pratiocima, a poslednja objava vožnje bicikla sve je raznežila.
Atina Tošić, ćerka Jelene Karleuše i Duška Tošića, ponovo je privukla ogromnu pažnju na društvenim mrežama, a njena najnovija objava iz teretane izazvala je lavinu komentara.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.