Klinika za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje objavila je uputstva za ponašanje prema deci a nakon pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, u kojem je 8 dece stradalo i jedan radnik, a šest đaka ranjeno i nastavnica istorije. Saveti su namenjeni svima u zajednici u celini - od učenika, preko roditelja, nastavnika.
- U ovom teškom i traumatičnom trenutku za porodice nastradale dece, njihove školske prijatelje, nastavnike, ali i celu Srbiju, potrebno je da svi shvatimo svoju odgovornost u prebrođivanju i pomoći onima koji su najpogođeniji. Od roditelja, do stručnjaka, nastavnika i medija, svi moramo da budemo podrška jedni drugima i da shvatimo da smo zajedno u ovome i da samo tako možemo iole da umanjimo efekte ove strašne tragedije.
Institut za mentalno zdravlje otvara telefonske linije za sve kojima je potrebna psihološka podrška u ovom trenutku, a vrata institucije su otvorena i za razgovor uživo - napominju iz Instituta za mentalno zdravlje.
BRIGA O DECI
Prvo i osnovno je zbrinuti dete koje je bilo izloženo traumi, bez pritisaka i objašnjenja ukoliko ono to ne zahteva u datom momentu. Zbrinuti tegobe akutne reakcije na stres (uznemirenost, plač, napetost, poteškoće sa spavanjem i slično).
Što se tiče komunikacije s decom u narednim danima, preporuke su:
- Pokušajte da zadržite rutine što je moguće normalnije. Deca dobijaju sigurnost od predvidljivosti rutine, uključujući pohađanje škole.
- Ograničite izlaganje televiziji i vestima.
- Budite iskreni sa decom i podelite sa njima onoliko informacija koliko su u razvoju u stanju da podnesu. Razgovarajte na nivou deteta. Kada razgovarate sa decom, prilagodite razgovor njihovom uzrastu i nivou razumevanja. Mlađa deca možda neće razumeti kompleksnost školskih pucnjava i trebaće jednostavnije objašnjenje.
- Slušajte strahove i brige dece.
- Potvrdite osećanja: Važno je da deci potvrdite da su njihova osećanja važna i da je u redu da se osećaju kako se osećaju. Dajte im do znanja da su njihovi strahovi i brige opravdani i da će odrasli učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite njihovu bezbednost.
Foto: Zoran Sinko
Odavanje počasti žrtvama stradalim u masakru
- Budite dostupni. Deci treba da bude dostupan odrasli koji ih može slušati, pružiti podršku i odgovarati na pitanja koja imaju. Odrasli bi trebalo da budu dostupni deci pre, tokom i posle školske pucnjave.
- Uverite decu da je svet dobro mesto za život, ali da postoje ljudi koji rade loše stvari.
- Fokusirajte se na pozitivne akcije. Nakon školske pucnjave, fokusirajte se na pozitivne akcije koje se preduzimaju kako bi se smanjio rizik od sličnih događaja u budućnosti. Deci treba reći da se odrasli trude da zaštite decu i da rade na pronalaženju rešenja za ovaj problem.
Šta roditelji mogu dugoročno očekivati kod dece?
Problemi sa mentalnim zdravljem većine dece obično se rešavaju oko godinu dana nakon nasilja iz vatrenog oružja. Dete u tom periodu može da:
- Oseća strah ili zabrinutost za druge
- Boji se drugog pucanja
- Izbegava prijatelje ili društvene situacije
- Jede ili spava drugačije
- Bude manje sposobno da se fokusira
- Ima glavobolje ili bolove u stomaku
- Razgovara o događaju ili puno ili nikako
- Ima jake emocionalne ili fizičke reakcije na medije ili zvukove
Šta možete učiniti u tom periodu da im pomognete?
- Ponudite se za razgovor.
- Obavestite ih da ste tu da razgovarate i da odgovorite na pitanja o bilo čemu u vezi sa incidentom, uključujući njihovu sopstvenu bezbednost. U redu je ne znati sve odgovore. Neka vaše dete zna da nije samo u svojim osećanjima, i kako god se oseća da je u redu.
- Ako su bili umešani, uverite dete da ništa nije njihova krivica. Ako dete ne želi da priča, recite mu da ste tu ako ili kada bude spremno za razgovor. Promovišite brigu o sebi. Ohrabrite svoje dete da normalno jede i pije, odmara se i vežba. Ako dete ne želi da razgovara sa drugima ili da prisustvuje događajima, obavestite ga da je to u redu. Držite strukturu na mestu. Neka vreme spavanja, raspored obroka i druga porodična pravila budu dosledni.
- Možda ćete želeti da pažljivije posmatrate šta vaša starija deca rade i sa kim se druže, bar na kratko.
Foto: Predrag Milosavljević
Škola "Vladislav Ribnikar" nakon masakra
- Razgovarajte o ponašanju. Ohrabrite svoje dete da izrazi svoja osećanja na bezbedan način.
- Pomozite im da shvate da su ponašanja poput samopovređivanja i upotrebe supstanci opasni načini za suočavanje sa traumatskim događajem.
- Ukoliko je potrebno uvedite nove načine suočavanja sa osećanjima, poput vođenja dnevnika ili isprobavanja novog hobija.
- Ograničite izlaganje medijima. Zaštitite svoje dete od previše medijskog izveštavanja. Proverite odakle dobijaju informacije da biste pokušali i bili sigurni da je to tačan izvor.
BRIGA O ODRASLIMA
Pobrinite se za svoje mentalno zdravlje.
- Važno je da roditelji, staratelji i učitelji takođe brinu o svom mentalnom zdravlju nakon školske pucnjave.
- Svi koji su pogođeni školskom pucnjavom moraju biti svesni da je normalno da se osećaju anksiozno, depresivno i traumatizovano.
- Važno je potražiti pomoć i podršku kako bi se prevazišla ta trauma i izgradilo zdravije emocionalno stanje.
- Pomoć može biti od strane prijatelja i porodice, ali ako osećate da to nije dovoljno ne ustručavajte se da potražite i stručnu pomoć. Razgovarajte sa drugima. Povezivanje sa ljudima koji se osećaju isto, ili su bili pogođeni poput vas, može vam pružiti utehu.
Foto: Predrag Milosavljević
Tekst Još jedna tužna scena nakon masakra u školi...
- Preskočite važne odluke. Odložite donošenje velikih odluka dok obrađujete stvari i vodite računa o sebi.
- Vodite računa o svojoj ulozi. Ako imate zanimanje koje je posebno vezano za masovnu pucnjavu (kao što je policajac ili nastavnik), možda ćete biti stalno izloženi detaljima događaja dugo nakon što se završi. Ovo može da produži traumatizaciju.
- Ograničite ono što vidite. Ako gledate mnogo priloga - posebno sa grafičkim slikama - to može povećati nivo stresa. Ovo može dovesti do više problema sa mentalnim zdravljem.
- Ograničite ono što vidite i ne gledajte video zapise ako mislite da bi vas mogli uznemiriti. Ako imate decu, odlučite da li ćete i kako razgovarati o događaju. Ograničite njihovu izloženost.
Pripadnici Minstarstva unutrašnjih poslova Srbije šokirani su i potreseni događajem koji je Srbiju zavio u crno. U osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu dogodio se nezapamćen zločin kada je učenik sedmog razreda pucao na svoje vršnjake i tom prilikom usmrtio devet osoba, dok je sedmoro ranjenih u bolnici.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pripadnici Minstarstva unutrašnjih poslova Srbije šokirani su i potreseni događajem koji je Srbiju zavio u crno. U osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu dogodio se nezapamćen zločin kada je učenik sedmog razreda pucao na svoje vršnjake i tom prilikom usmrtio devet osoba, dok je sedmoro ranjenih u bolnici.
Posle istorijskog uspeha Alternative za Nemačku na pokrajinskim izborima, pažnja evropske politike okreće se Francuskoj, gde Nacionalno okupljanje već priprema program za preuzimanje vlasti.
Ruska ambasada u Berlinu upozorila je da bi mesta razmeštanja nemačkih dalekometnih raketa usmerenih protiv Rusije mogla da postanu legitimni vojni ciljevi Moskve.
Srpska opozicija, njihovi medijski trubači i lideri u pokušaju predstavili su obično ulično razbojništvo kao politički motivisan napad na dekana Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija, i ovaj skandalozni spin jedva su dočekali da plasiraju u javnost. Sada se oglasilo VJT zbog čega su ove laži pukle kao mehur od sapunice.
Političar Vladan Đokić, poznat po tome što mesecima štiti uličarske blokadere i paktira sa tajkunskom opozicijom kako bi sačuvao svoju fotelju, otišao je korak dalje u svom ludilu - javno je optužio predsednika Aleksandra Vučića i državni vrh za običnu uličnu pljačku i džeparenje dekana Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija.
Na meti sramne hajke blokaderske N1, našao se Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, kojem blokaderski medij sprema javni linč samo zato što njegova privatna firma pošteno posluje u IT sektoru.
Srpska opozicija i njeni lideri u pokušaju osudili su napad na dekana Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija pokušavajući incident u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu da iskoriste za prljavu politiku.
Džudistkinja Lana Erić jedna je od najmlađih učesnica Exatlona 2, a pre nego što je otputovala u Dominikanu završila je u bolnici zbog ujeda zmije otrovnice.
Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, otkrio je kako ga je supruga ispratila u drugu sezonu Exatlona, koja počinje 14. septembra na Informer televiziji.
Učesnik druge sezone Exatlona Dragomir Radojević otkrio je kako je izgledao njegov život na Kosovu i Metohiji, ali se prisetio i trenutka kada je svoj život nastavio u Beogradu i postao radiolog.
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Doktor Stojan Radenović, matematičar i profesor u penziji gostujući u Info jutru objasnio je zašto je za njega čast da bude na izbornoj listi Srpske napredne stranke.
Hrvatski ekonomista Vuk Vuković u petak je uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama pod sumnjom da je počinio krivična dela prevare sa hartijama od vrednosti i prevare putem elektronskih komunikacija.
Pas rase šarplaninac napao je i izujedao devojčicu jutros oko 7 časova u Lisoviću kod Barajeva. Vlasnica psa je nakon napada izjavila da je ovo prvi put da je šarplaninac napustio dvorište i da je kod nje "bio kao beba", a stručnjak u dresuri pasa Slaven Stevelić ističe da ako je pas "dobar u porodici, ne mora da znači da je takav prema drugima" i da je ovde neminovno reč o neodgovornom vlasništvu.
Iako su decenijama tumačili ljubavne parove na filmu i televiziji, jedno pravilo između Milene Dravić i Ljubiše Samardžića nikada nije prekršeno, čak ni u najromantičnijim scenama.
Keli Ozborn šokirala je javnost priznanjem da je kokain prvi put probala kao tinejdžerka, i to ni manje ni više nego uz pomoć bliskog prijatelja i kolege njenog oca, legendarnog rokera Ozija Ozborna.
Sedite za stolom. Ona ćuti, on gleda u telefon, a vama se po glavi vrti ista misao: "Ovo nije fer." Tu rečenicu gotovo svako je barem jednom izgovorio u vezi ili braku. Međutim, ono što deluje kao bezazlena primedba ponekad može da bude početak mnogo većeg problema.
Put do oporavka posle srčanog udara nije isti za svakog pacijenta. Prema rečima kardiologa Sandžaja Bata, lekari najčešće savetuju da se sačeka između dve i šest nedelja, ali tačan period zavisi od težine stanja, načina lečenja i samog toka oporavka.
Na Svetskoj konferenciji za programere kompanije Epl objavljeno je da će korisnici CarPlay-a, aplikacije za povezivanje Ajfona sa automobilima, moći da gledaju video sadržaj na ekranima u svojim vozilima.
Bivša rijaliti učesnica Marija Kulić oglasila se o navodnoj lezbo aferi njene ćerke Miljane Kulić i prijateljice Jasenke Cindrić i demantovala da je ikada među njima bilo ičega sem prijateljstva.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.