Ovaj srpski proizvod traže i stranci, a nema ga ni za nas: Ceo rod "planuo" još pre mesec dana

Na najprestižnijoj listi 100 najboljih svetskih kuhinja i jela portala Tejst atlas specijalizovanog za svetske kuhinje, naša zemlja se našla na 20. mestu. Najbolja rangirana hrana s područja Vojvodine su Futoški kupus i Petrovački kulen, ali gledajući šire područje Srbije, tu su i Pirotska peglana kobasica, Miročki sir, Užički pršut...

- Petrovački kulen poseban je po kimu koji se obavezno stavlja u namirnicu i što u njega ide samo najkvalitetnije meso od svinje. Кulen se pravi od upravo zaklane svinje, dakle, ona se kolje radi kulena i meso praktično ne stoji ni sat, što, takođe, doprinosi drugačijem ukusu u odnosu na druge - objasnio je jedan od proizvođača Petrovačkog kulena iz Bačkog Petrovca, Ondrej Hrubik.

Na stotinu kilograma najkvalitetnijeg mesa, naglašava, ide 2,5 kilograma kima, začinske paprike, slatke i ljute u zavisnosti od ukusa, dva do tri kilograma, masnoće od 15 do 20 procenata i soli oko dva kilograma.

Foto: RINA

 

o rečima Hrubika, u varošici ima pet do šest proizvođača, malo ozbiljnijih, koji tokom godine prerade dve do tri tone svinjetine i dobiju od 600 do 700 kilograma kulena po toni.

- U Bačkom Petrovcu nema kuće u kojoj se ne pravi kulen, pa ne znam koliko ga godišnje napravimo, ali, u svakom slučaju, ima i manjih i većih proizvođača i, što je najvažnije, uspemo da ga prodamo - kazao je Hrubik.

Za razliku od Petrovačkog kulena, kojeg ima na tržištu, Futoškog kupusa autohtone sorte, koji se takođe nalazi na listi Tejst atlas, nema ove sezone ni za lek. U ataru Futoga, kaže predsednik Udruženja „Futoški kupus” Miroljub Janković, nema ni glavice, pošto je celokupan rod prodat još pre mesec dana:

- Ima još deset do 20 tona kiselog kupusa, koji će tokom zime biti prodat na domaćem tržištu. Za razliku od ranijih godina, kada se izvozio, ove godine ga nema ni za inoprodaju, a nedovoljno i za domaće potrebe. Razlog su klimatske neprilike, ali ima i drugih. Posejan je na svega 65 hektara, od kojih će oznaku geografskog porekla nositi kupus sa 25 hektara.

Janković kaže da se iz godine u godinu sve manje seje kupus, premda već 15 godina povrtari pričaju da su posebni podsticaji potrebni da se proizvodnja održi.

- Možda bi dolazak Futoškog kupusa na najprestižniju listu portala hrane i jela mogao sada doprineti da se nešto učini za povrtare, da ne budu prepušteni sami sebi - kazao je Janković.