Ekskluzivni intervju direktorke RFZO Sanje Radojević Škodrić: Čekamo čak 96 beba od uvezenog materijala

Srbija je prva u svetu po broju pokušaja vantelesne oplodnje (VTO), što je jedna od vodećih mera za povećanje nataliteta u našoj zemlji! Pored borbe za više dece, nikada se više nije ulagalo ni u najsavremeniju opremu, ali i inovativne lekove i lečenje retkih bolesti...

Ovako u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu priča direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić.

* Po pravima na vantelesnu oplodnju, Srbija je prva zemlja na svetu, koje mogućnosti imaju sve žene do 45. godine?

- Sve žene do 45 godina o trošku države imaju prava na neograničen broj pokušaja za prvo dete, dok za drugo dete imaju dva stimulisana pokušaja i tri krioembriotransfera, bez obzira na to kako su dobili prvo dete. Pravo da postanu majke imaju i singl žene pomoću uvezenog reproduktivnog materijala. Takođe, imaju mogućnost za zamrzavanje embriona o trošku države, i to na neograničen period. Uvedeno je i pravo za muškarce koji ne mogu da imaju dete prirodnim putem da o trošku države postanu roditelji. Moram da napomenem da samo jedan postupak na godišnjem nivou košta oko 3.000 evra, dok sa doniranim ćelijama taj iznos ide i do 7.000 evra.

* Pomenuli ste i novinu uvoza reproduktivnog materijala. Kakve smo rezultate postigli i šta kaže statistika?

- I tu smo postigli sjajne rezultate. Prijavljivanje za vantelesnu oplodnju sa doniranim reproduktivnim ćelijama o trošku RFZO traje od decembra prošle godine i do sada se preko E-uprave prijavilo oko 2.000 žena (u zajednici i bez partnera), dok je postupak odobren za 932 žene. Završena je polovina postupaka, što je i više nego odlično, dok je potvrđeno 96 trudnoća. Imamo već i prvu bebu iz tog procesa, pa je na svet 16. decembra došla jedna lepa i zdrava devojčica.

* Pored svih ovih mera za povećavanje nataliteta, pravo na postupke imaju i onkološki pacijenti. Kako im je to omogućeno?

- To je poslednja doneta novina u borbi za natalitet u Srbiji. Prošle godine smo omogućili i VTO sa uvezenim materijalom, a ove godine i mogućnost zamrzavanja reproduktivnog materijala za obolele od malignih bolesti. Nažalost, sve je više mladih osoba koje obolevaju od malignih bolesti i kojima je najveći strah da li će se ostvariti kao roditelji. Do sada se 60 osoba prijavilo za program onkofertiliteta. Nismo zadovoljni ovim brojem, jer smatramo da ih ima mnogo više i na tome ćemo intenzivno raditi.

Foto: Zoran Sinko

* Država je počela i ozbiljnu borbu sa retkim bolestima, kakva je trenutna situacija i koliko je do sada novca uloženo?

- Kada je lečenje retkih bolesti u pitanju, to je predsednik Aleksandar Vučić prepoznao još 2012, kada je prvi put izdvojen budžet za lečenje retkih bolesti koji je iznosio 130 miliona dinara. Od 2012. ta sredstva se znatno uvećavaju i sada iznose čak 7,2 milijardi dinara. Koliki je pomak učinjen govori i to što je broj obolelih koji se leče iz državne kase povećan sa osam pacijenata u 2012. na 693 pacijenta u 2023, što je 86 puta više.

* Pacijentima su dostupna i 22 nova inovativna leka. Za koje su bolesti namenjeni?

- Na poslednjoj listi uveli smo 22 nova inovativna leka, i to 16 potpuno novih lekova i šest terapijskih alternativa. Za poslednjih šest godina na listu lekova stavljeno je 96 inovativnih lekova za različita oboljenja, dok je od 2007. do 2015. uvršten 21 lek. Za inovativne lekove od 2017. do 2019. obezbeđeno je oko 1,4 milijarde dinara, u 2020. 2,8 milijardi dinara, u 2022. oko 5,8 milijardi dinara, a sada najveća sredstva ikada - 6,2 milijarde dinara. U 2023. vrednost inovativnih lekova iznosiće oko 30 milijardi dinara, što je za sedam milijardi više nego prošle godine, a čak pet puta više nego što se izdvajalo pre sedam godina.

 

Foto: profimedia/printscreen

* Pored lekova, ove godine je i nabavljeno i nikada više opreme za bolnice?

- Kada imamo inovativnu terapiju, onda nam je neophodna i najbolja oprema kako bi se bolesti otkrivale u ranim fazama. Obezbeđeno je 18 mamografa, 22 magnetne rezonance i 15 ultrazvučnih aparata. Reč je o najsavremenijoj opremi, koja će i pacijentima i lekarima olakšati pregled.

* Kada sve ovo pogledamo i saberemo šta je država učinila, da li Srbija može da parira velikim svetskim zdravstvenim centrima?

- Apsolutno. Čak možemo da kažemo smo i bolji od mnogih razvijenijih zemalja.