Ako ste mislili da je 2023. bila vrela, ovo vam se neće svideti! Stručnjaci najavljuju paklenu godinu i ekstremne temperature

Godina 2023. oborila je rekord kao najtoplija, a promenljivo vreme zabrinulo je svet i dovelo nas do pitanja kakve će posledice to ostaviti na našu planetu.

Klimatske posledice osetile su se i u Srbiji, s brzom smenom temperature, koja u periodu od samo par dana prelazi iz minusa u plus.

O tome šta nas tek čeka i koliko ove brze promene vremena utiču na svet, govorili su meteorolog Ivan Ristić i klimatolog Vladimir Đurđević.

Govoreći o klimatskim promenama Ristić je upozorio na globalno zagrevanje koje, osim na klimu, utiču i na aktivnost same planete Zemlje.

- Planeta Zemlja prolazi kroz period globalnog otopljenja koje je ubrzano počelo krajem 20. veka. Prosečna temperatura na planeti za nepunih 30 godina je porasla za skoro dva stepena. Balkan, a samim tim i naša zemlja, suočavaju se sa još većim porastom temperature za 2,5 stepena. Taj porast temperature uslovio je da sada leto zalazi duboko u jesen i da smo umesto 30 dana sa snežnim pokrivačem dobili 30 letnjih dana - rekao je u svojoj analizi i dodao:

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

- Ova, 2023. godina, je rekordna po globalnoj temperaturi od kada se vrše moderna merenja. Takođe, ove godine smo postigli rekord u broju jačih zemljotresa i aktivnih vulkana. Prema mojoj teoriji o tajnoj vezi između, klime, vulkana i zemljotresa trenutno se nalazimo na maksimalnoj aktivnosti planete kada mnogo više geotermalne energije iz jezgra Zemlje stiže do njene površine i dovodi do ovih promena. Ovo će potrajati barem do 2030. godine kada će početi polako da se vraća u normalu.

Đurđević se složio da je iza nas najtoplija godina od merenja temperatura i dodao da će 2024. biti još toplija.

- To je tačno, 2023. bila je najtoplija godina od merenja temperatura i verovatno je da će 2024. biti još toplija. Po principu verovatnoće, dugoročno gledano, naša planeta biće značajno toplija. Procenjuje se da će do 2050. godine temperatura Zemlje neprestano rasti, rekao je.

Istakao je da ne mora nužno da znači da će se temperatura svake godine menjati, ali da će do polovine ovog veka ona svakako biti viša nego sada.

Ekstremi sve intenzivniji

Đurđević se osvrnuo i na Pariski sporazum, kojim su države pristale da izbace iz upotrebe fosilna goriva, rekavši da je izuzetno važno da se isti ispoštuje.

- Čak i u najboljem slučaju, ukoliko bi se sporazum ispoštovao, temperatura planete će rasti, ali nama ovaj sporazum daje priliku da se lakše prilagodimo ovim promenama, koje se neminovno dešavaju. Prlagođavanje bi podrazumevalo izmenu naše infrastrukture, promenu načina na koji proizvodimo hranu, pa čak i sistem upozoravanja, naglasio je Đurđević i dodao:

- S druge strane, ako se Pariski ugovor ne bude ispoštovao, prilagođavanje na ove 'nove' vremenske uslove biće mnogo teže.

Naglasio je da onda dolazimo do toga da imamo više ekstrema.

- Tu bih ubrojao požare i poplave, ali bih rekao da bi bili intenzivniji, kazao je.

Ipak, istakao je i da to ne znači da nas naredne godine očekuje smak sveta i da će sve nestati odjednom, već da će štete biti veće ukoliko ekstremi postanu intenzivniji.

S druge strane, meteorolog Ristić osvrnuo se i na još jedan rekord iz prošle godine.

Foto: pixabay.com

On je naglasio da je zbog zemljotresa u Japanu dosta energije stiglo do površine planete, a da je 2023. godina, sem što je bila rekordna po temperaturama, rekordna i po broju zemljotresa.

- Ove godine se mogu na puno tačaka u svetu očekivati jači zemljotresi, možda čak i od 8 i 9 stepeni Rihterove skale. Što se tiče Srbije, seizmička aktivnost će da se smanjuje posle decembra, ali kada počne proleće, već druga polovina marta, april i maj mogu biti kritični za Srbiju. Treba da preguramo ta tri meseca, dodao je on.

Srbiju čekaju toplotni talasi

Govoreći o vremenskoj prognozi za ovu godinu, Ivan Ristić istakao je da će ove godine proleće biti drugačije od prošlog, jer nas na proleće očekuju visoke temperature.

- Može se desiti da temperatura već u maju pređe 30 stepeni. Znači, biće manji toplotni talas. Prošle godine nismo imali sunca do početka leta, više je proleće bilo kao nastavak zime. A postoji šansa da oko 20. aprila bude i snega, koji se poslednjih godina stalno pojavljivao, upozorio je on.

Naglasio je da zbog toga što će će biti više sunca i manje oblaka, Sredozemno i Atlantsko more će biti malo hladnije.

- Za temperaturu mora važi drugo pravilo. Kada ima puno oblaka, temperatura mora raste polako jer ne može da se ohladi. Zbog oblaka koji su bili iznad Sredozemnog i Jadranskog mora, temperatura vode je bila viša dva stepena. I kada je počeo toplotni talas prošlog leta, more se još više ugrejalo i dostiglo temperaturu od 29 stepeni. Tako je izazvalo te superćelijske oluje. Ove godine će možda biti par stepeni hladnije more, pa ne može da se isključi da će biti superćelijskih oluja, rekao je Ristić, ali je naglasio da one ipak neće biti iste jačine kao prethodne godine.