Lekari sa instituta "Dedinje" prvi put u Srbiji i regionu izveli zahtevnu operaciju na srcu! Evo o čemu se tačno radi

U hibridnoj sali Instituta za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje“ juče je, prvi put u Srbiji i regionu, urađena implantacija biološke trikuspidne valvule (sistem TricValve) kroz preponsku venu – perkutano.

Pod budnim okom EHO tima, ekipa interventnih kardiologa, medicinskih sestara, tehničara i instrumentara na čelu sa načelnikom Centra za strukturne bolesti srca, interventnim kardiologom dr Mihajlom Farkićem, kod pacijenta (72) sa izolovanom bolešću trikuspidne valvule (trikuspidna regurgitacija), izveli su minimalno-invazivni način lečenja teške trikuspidne regurgitacije, kao zamenu za tešku klasičnu hirurgiju, pružajući mu novu priliku za normalan život.

– Trikuspidna regurgitacija je poremećaj u radu trikuspidalne valvule ili trolisnog zalistka (valvula tricuspidalis), koji reguliše protok krvi između desne pretkomore i desne komore srca. Za pacijente sa ovim, nimalo lakim problemom, koji su pod visokim rizikom ili nisu pogodni za operaciju na otvorenom srcu, ovaj minimalno-invazivni vid lečenja je idealan - objašnjava dr Farkić.

Kako dodaje dalje, tikuspidni zalistak ima tri režnja ili „listića“ koji se otvaraju i zatvaraju kako bi regulisali protok krvi kroz srce.

- Problemi sa trikuspidnom valvulom mogu uzrokovati srčane smetnje, a dijagnoza i lečenje se obično postavljaju putem kardioloških pregleda. Određeni problemi sa trikuspidnom valvulom mogu uključivati regurgitaciju, kada se srčani trikuspidni zalistak ne zatvara kako treba, uzrokujući da krv teče unazad u desnu gornju srčanu komoru (atrijum), kada se desna donja komora srca kontrahuje ili stenozu (sužavanje valvule). Ovi problemi mogu dovesti do povećanog opterećenja srca i eventualno uzrokovati niz simptoma poput otoka u nogama i stomaku, umor i slabost, teškoće sa disanjem, loše varenje i tako dalje – objasnio je dr Farkić.

Lečenje se, prema njegovim rečima, može kretati od praćenja stanja do terapije lekovima ili, u težim slučajevima, hirurškog zahvata za ,,popravku“ ili zamenu obolele valvule.

– Ovaj samoproširujući sistem napravljen od goveđih perikardnih listića (srčana ovojnica) zašivenih na mrežu od nitinola, kroz mali otvor na preponskoj veni od svega nekoliko milimetara, pomoću specijalnog katetera, plasirali smo u venski sistem – jedan u gornju, a drugi u donju šuplju venu – objasnio je dr Farkić

Kako je dodao, ugradnjom nove valvule preko postojeće, omogućeno je pravilno snabdevanje desne komore krvlju iz desne pretkomore, sprečavajući povratni protok krvi nakon kontrakcije srca.

Dr Farkić je naglasio da neki bolesnici sa trikuspidnom regurgitacijom ne moraju da imaju izražene simptome, a dijagnoza se često postavlja kroz kardiološke preglede i dijagnostičke testove poput ehokardiografije.

– Procedura je trajala oko 45 minuta, naš pacijent se dobro oseća i već za dan ili dva nakon procedure, biće otpušten kući uz odgovarajuću medikamentnu terapiju – rekao je dr Farkić.

Prema njegovim rečima, kada dođe do problema sa trikuspidnom valvulom, srce može raditi neefikasno, što može rezultirati ozbiljnijim srčanim problemima, ukoliko se nepravilno dijagnostikuje i leči.

Redovan nadzor od strane kardiologa igra ključnu ulogu u upravljanju ovim stanjem. Ovaj inovativni implant predstavnja tehnološki iskorak u pružanju efikasnih rešenja za pacijente sa problemima trikuspidne valvule. Njegova biološka struktura omogućava bolju integraciju sa tkivom pacijenta, smanjujući rizik od komplikacija.

Uvođenjem prvog biološkog trikuspidnog zaliska u redovan program rada, bili bi postignuti odlični dugoročni rezultati u lečenju pacijenata i značajan napredak u srpskoj kardiološkoj terapiji.