Srbija na meti opakog virusa, lek ne postoji! Samo nam ovo može pomoći, evo kako se prenosi - pažnja!

Denga je virusno vektorsko oboljenje najrasprostranjenije na našoj planeti, a prenosi je isključivo određena vrsta komaraca. Naime, pola svetske populacije živi na geografskom području gde je prisutna.

Obolela osoba je izvor infekcije samo za komarca, ali ni za kog drugog, virus se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Prema procenama SZO od 100 do 400 miliona osoba oboljeva od ove vektorske zarazne bolesti.

- Ako posmatramo koliko se ljudi javilo za lekarsku pomoć, 2000. godine ih je 500.000, a 2019. godine lekarsku pomoć je tražilo više od 5 miliona ljudi. Za 20 godina je za 1.000 odsto porastao broj lica koja su imala težu kliničku sliku, jer uvek se javljaju samo sa težim oblikom denge. A 100 do 400 miliona godišnje se spominje zbog toga što je bolest u 80 odsto slučajeva potpuno bez kliničke slike. Oni ne znaju uopšte da imaju Dengu, i ovo liči na priču o Groznici zapadnog Nila, jer denga virus, a ima četiri serotipa. I kod Groznice zapadnog Nila 80 odsto njih uopšte ne zna da je ima. Preostalih 20 odsto imaće neke od kliničkih tegoba - objašnjava za „Blic“ epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz subotičkog Zavoda za javno zdravlje.

Prema rečima dr Bohuckog jedna od tegoba koja se javlja i kod nekih je to jedini znak bolesti je povišena telesna temperatura.

Foto: Shutterstock

Osim temperature, simptomi su :

glavobolja
bolovi u predelu očiju
bolovi u mišićima i zglobovima
mučnina
povraćanje
otok limfnih žlezda
ospa po koži koja je u ravni kože

- Međutim, kod manje od 1 odsto slučajeva nastaje najteža forma bolesti, a to je onda Denga hemoragijska groznica ili Denga šok sindrom. U tom slučaju nastaje stanje po život opasno. Letalitet je od 1 do čak 15 odsto zato što osoba koja ima teži oblik Denge krvari. Krvari počev od nosa, u desnima, u usnoj duplji, povraća krv, ima krv u stolici, javlja se krvarenje unutar abdomena. Samim tim gubi krv, zahteva hospitalizaciju i intenzivno lečenje - kaže dr Bohucki.

- Na drugom mestu po značaju je komarac Aedes albopictus, takozvani Azijski tigrasti komarac. On je najopasniji, prenosi veoma teške zarazne bolesti. Njega ima u Španiji, većem delu Francuske, celoj Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj. Kada je reč o Srbiji, prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti iz oktobra 2023. godine, registrovan je na području Vojvodine u pet okruga, samo nije u Srednje i Južnobanatskom okrugu, i u Zapadnoj Srbiji. Pitanje je vremena kada će i kod nas biti na čitavoj teritoriji - kaže dr Nebojša Bohucki.

Problem je što klimatske promene pogoduju njegovom širenju, odnosno nemamo više zime za dovoljno dana u minusu. Zato ovaj komarac preživljava, ali širenju Denge pogoduje i putovanje ljudi koji postaju vektori prenosa na samog komarca.

Foto: Shuterstock

Zbog toga se i u Evropi dešavaju autohtone epidemije

- Samo je pitanje vremena i da li ćemo je ovog leta imati Dengu. Imamo i komarca i autohtone slučajeve, domaće slučajeve manjih ili većih epidemija počev od Hrvatske. Evropa je na udaru Denge i ako do sada nismo mnogo pričali o ovoj temi, tek ćemo pričati - ističe dr Bohucki.

Lek ne postoji, ali postoji vakcina

Za lečenje Denga groznice nam leka. Dr Buhucki kaže da se ni dan danas ne zna za lek protiv Denga hemoragijske groznice, međutim, jako je dobro postoji vakcina.

- Postoje dve vakcine. Prva je „Dengvaksija“ i ona se daje od 6. do 45. godine života. Daje se u tri doze, u razmaku od pola godine. Druga je „Qdenga“, daje se u dve doze u razmaku od tri meseca. Obe sadrže sva četiri serotipa dengavirusa. Vakcine se primenjuju u zemljama gde je bolest endemska, a kod nas još ne beležimo ovo oboljenje. U drugim zemljama koje sam naveo bile su manje ili veće epidemije, ali bolest nije ni tamo endemska - objašnjava epidemiolog.