Kada vam kažu dijganozu, umrete, a srce vam kuca! Ispovest Ane Dornik (39) koja je pobedila opaki karcinom dojke

Kada sam saznala da bolujem od raka dojke u sekundi sam umrla, a moja srce je i dalje kucalo! Vest da bolujem od malignog kancera srušila mi je sve u sekundi, ali sam se kao ratnik na bojnom polju podigla i rešila da dobijem tu bitku.

Nisam smela da dozvolim da odustanem ni zbog sebe, ni zbog mojih sinova i svih onih koji me vole i podržavaju. Zahvaljujući ranoj dijagnozi i lečenju danas sam živa i zdrava i uspela sam da pobedim opaku bolest. 
Ovako u ispovesti za Informer, povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, priča Ana Dornik (39), ekonomista iz Beograda!

Bolno saznanje

Za strašnu dijagnozu saznala je 2020. godine, na redovnom sistematskom pregledu, a kako kaže, bio je to običan jedan letnji dan koji joj je život promenio iz korena.

- Otišla sam na rutinski pregled za koji sam uvek tražila razlog da ne idem i vešto ga izbegavala. Sećam se, kao da je bilo juče, tog dana kada sam konačno otišla kod lekara. Bilo je sparno, više od 30 stepeni, a ja sam rešila da čujem šta kažu lekari. Imala sam i šta. Uočena mi je sumnjiva promena na dojci. Obzirom da je i moja majka preminula od raka dojke, odmah sam naslutila da može biti opasno. Bila sam upravu - lekari su mi saopštili da bolujem od raka dojke, ali na moju sreću bolest je otkrivena na vreme. Upravo zbog mog iskustva govorim svima da je prevencija najvažnija. Rano otkrivanje i najmanjeg promene može da spasi život - započinje svoju priču Ana i otkriva kako se zaista osečala kada je saznala dijagnozu:

- Iako sam bila živa i moje srce je ludački kucalo, u sekundi kao da sam umrla. Kao da mi je život stao. Pomislila sam na svoje sinove, koji su tada imali 11 i dve godine. Pitala sam se da li ću ostati živa, šta će biti sa njima?! Pitala sam se ko je imao pravo da mi oduzme pravo na život, na sreću?! Da mi uzme ulogu majke, sestre, komšinice?!  Odlučila sam da počnem sa svojom borbom jer sam imala puno razloga da nastavim da živim! I, to je moja poruka svim ženama koje se nađu u istoj situaciji. Morate da nađete razlog da se borite!

Nakon uspostavljanja dijagnoze, posle mesec dana Ana je operisana, a zbog ozbiljnog stanja lekari su morali da joj odstrane dojku.

- Doktor Miloš Počekovac mi je spasao život. On mi je saopštio najstrašniju vest da mora da mi se odstrani sve, i to što pre. Kod raka dojke svaki sekund borbe je bitan. Operisana sam 14. novembra, a sa hemioterapijama sam počela 8. decembra. Primila sam četiri jaka ciklusa i 12 slabih terapija. Poslednju sam dobila 1. jula 2021. godine. Moja sreća je bila što sam na vreme otkrila bolest i počela sa lečenjem - priča ova hrabra žena.

Foto: Informer

Šišanjem gubite sebe

Zbog hemioterapije Ani je počela da opada kosa, zbog čega je rešila da se ošiša. 

- Momenat kada sam se ošišala do glave potpuno me je slomio. Mesec dana pre toga ostala sam bez dojke, a onda i bez kose. Bilo mi je preteško. Gledam kako odlazi deo po deo mene, kako gubim sebe kao ženu. Pored toga, podjednako teško i bolno bilo je i to što sam bila sama sa dvoje dece. Dva meseca pre saznanja da bolujem od raka razvela sam se. Tako da sam se, pored bolesti, borila i sa emotivnom tugom, što mi je možda bilo i najteže. Staru sebe i svoju bolest ostavila sam u prošlosti i danas živim novi život sa lekcijama koje sam naučila tokom borbe. Ja sam zdrava žena i ne plašim se bolesti. Ja nisam onkološki pacijent. I to je rečenica koju morate stalno sebi da ponavljate ako mislite da ostanete žive - poručuje Ana.