Ana upoznala muškarca iz afričkog plemena Ibro na iznenađujuć način: Rodila mu je troje dece! (FOTO)

Da život zaista piše neverovatne priče oslikava nam i sudbina Ane iz Užica koja je u rodnom mestu upoznala čoveka svog života, inače rođenog u Nigeriji! Naime, Džaž Mekstenhoup došao je u Srbiju na odmor, jer mu je bila zanimljiva naša kultra, i baš ovde se zaljubio i odlučio da promeni život iz korena zbog Srpkinje.

 Njihova priča počela je pre 11 godina i posaje sve lepše i lepša.

Džaž potiče iz pleme Igbo (ponekad nazivani i Ibo) i jedan su od najvećih naroda u Africi, a naviše ih živi u Nigeriji.

- Deo života proveo u Velikoj Britaniji, deo u Nigeriji, deo školovanja u jednoj i drugoj zemlji. Putem prijatelja je saznao za Srbiju i svidela mu se Srbija naravno. Sa svojim prijateljima je dolazio, posećivao i jednom prilikom smo se susreli, ali naravno to je na početku bilo samo prijateljstvo, dopisivanje porukama, nije slutilo ništa da će se razviti u vezu - ispričala je Ana u emisiji na Prvoj.

Nakon danonoćnog dopisivanja shvatili su da su jedno za drugo i uplovili su u romansu, a odlučili su da im mesto stanovanja bude upravo u Užicu. Nakon dve godine zabavljanja, venčali su se, a potom su dobili i tri preslatke naslednice koje više liče na oca.

Foto: Printscreen Youtube - ZooM Vesti Uzice

Džadž i Ana imaju tri ćerke koje nose imena po Ibo i po srpskoj tradiciji. Zovu se Keleja Teodora, Kasiem Kasija i Obim Lenka, koja je najstarija i po sopstvenoj želji nedavno je krštena po pravoslavnom obredu.

Ali, Ana ističe da u početku uopšte nije bilo lako, te su nailazili na osudu okoline, dok su komšije bile pune predrasuda.

- Bilo je svega, bilo je i nekih neprijatnih situacija, bilo je osude, bilo je predrasuda, bilo je protivljenja, onako oštrog protivljenja - rekla je Ana i dodala da su je ti komentari itekako pogađali. Bilo je baš teško, na momente baš teško. Ali izborila sam se - rekla je.

Ističe da je njen suprug dosta prihvaćeniji sada, nego pre 10 godina kada su se upoznali.

- Sada mi se čini da su ljudi navikli. Pre deset godina je to bilo malo drugačije, kad smo se nas dvoje upoznali. Sada su već, mislim, ljudi navikli, sad već ima i sportista. Ono što je zanimljivo, obično kad me sretnu ljudi misle da je on fudbaler ili košarkaš - priča Ana.

Ni Džažu nije bilo lako da se privikne na našu sredinu, a velike poteškoće imao je dok je savladao tradiciju i običaje, a bilo mu je potrebno da se navikne i na ukus hrane.

- Užice mi se dopalo jer mi deluje kao opušteniji grad. Posebno mi se dopala rakija. Iako su me plašili pre dolaska u Srbiju da ću se suočiti sa rasizmom, nisam imao tih problema. Dopada mi se i to što ljudi ovde gravitiraju oko porodice, slično je u Africi - kaže i dodaje:

- U Srbiji sam u početku jeo samo banane i kikiriki, bilo je zaista komplikovano. U Londonu imate zastupljene različite kuhinje, ovde je to bilo dosta drugačije, ali sam se navikao - dodaje Džadž, koji posebno voli pečenje i jelo koje naziva „ljuto jaje“.

Najteže mu pada razdvojenost od porodice, jer zbog posla provodi mnogo vremena u Dablinu.

- Ponekad može biti zaista teško. Iako sam stalno u kontaktu sa porodicom, nije isto kao kada sam tu sa njima, pa nekada odemo i na zajedničko putovanje. Najviše nam je to teško zbog dece, potrebno je da im oba roditelja budu prisutni u životima. Ali, za sada se borimo sa tim - ističe, dok Ana dodaje:

Foto: Printscreen Youtube - ZooM Vesti Uzice

 Pa s jedne strane Užice je manji grad, pa se onda lakše funkcioniše sa troje dece i poslom. Idu u njihove škole, vrtiće i sve ove dodatne aktivnosti, a imamo i baka-servis, deka-servis, tako da ovde nije strašno. Tata nedostaje naravno, ali ovde nije loše.

Ističe da je ćerkama primarni jezik srpski.

- One za sad srpski znaju, pošto je odlučeno da im srpski bude maternji jezik, jer je malo teže savladati ga. Starija ćerka već priča i englesi, a mlađe uče.

Velika joj je želja da odvede decu u Nigeriju.

- Volela bih da ih odvedem. Planirali smo da ih vodimo dole u postojbinu. Da objasnim, njegovi prijatelji, familija, zvanično i ne priznaju Nigeriju kao svoju postojbinu, već Biafru. Jer su oni zapravo Ibo narod, trenutno najmnogoljudniji narod u samoj državi Nigeriji. Imaju svoj jezik, svoju kulturu, svoju tradiciju. Tako da bi bilo lepo da odemo zajedno svi dole, da na licu mesta upoznaju to sve - ističe Ana.