Evo kako da razlikujete sunčanicu od toplotnog udara! Doktorka iz Hitne rešila dilemu

Toplotni udar je daleko opasniji od sunčanice, ali ni ona nije bezazlena, upozorava pedijatar dr Olivera Čović Nestorović i napominje da deca veoma teško podnose vruće, iako to na prvi pogled ne deluje baš tako.

Vrućine smetaju svima - i starima i mladima i deci.

- Mi stariji znamo kako se osećamo kada je vrućina i kako reagujemo, ali deci je tri puta gore. Deca nemaju ni dovoljno razvijen termoregulacioni sistem, niti hormonski sistem i oni brzo dehidriraju - istakla je Čović Nestorović i dodala:

- Deca veoma brzo postaju plačljiva i razdražljiva i veoma je važno da prepoznamo te simptome, da im pomognemo, a da ne menjamo navike. Kada su odrasli u pitanju najugroženije su trudnice i starije osobe i pacijenti koji imaju neke hronične bolesti.

Ona je objasnila razliku između sunčanice i toplotnog udara:

- Sunčanica nastaje kada se duži vremenski period izlažemo visokim temperaturama i tu se organizam postepeno prolagođava. Prvo osetimo glavobolju, pa nam bude muka, pa krene povraćanje, vrtoglavica, ubrzan puls, ubrzano disanje...Može doći do povišene temperature i poremećaja spavanja.

Čović Nestorović je upozorila da sunčanica nije bezazlena iako je manje opasna od toplotnog udara:

- Važno je da se na vreme prepozna. Toplotni udar je veoma opasan i može da nastupi veoma brzo. Može čak za 20 minuta da dođe do toplotnog udara kod osoba koje su izložene visokim temperaturama. Naglo kreće temperatura, povraćanje, glavobolja, poremećaj svesti, konfuzija i gubitak svesti. U tom momentu treba odmah pozvati Hitnu pomoć

Kada je reč o zaštiti, najbolje je izbegavati visoke temperature od 9 do 15 sati.

- U periodima toplotnih talasa kao što je ovaj to vreme se produžava na period od 7 do 19 sati. Uvek treba nositi vodu sa sobom i piti bar po jednu čašu, ali kod dece na 15 minuta po gutljaj ili dva. Preporučuje se zaštita od direktnog zračenja sunca i izbegvati fizičke radove - dodala je Čović Nestorović.