Tražili smo pomoć od crkve!" Četiri meseca od misterioznog nestanka farmaceuta iz Niša, porodica ne gubi nadu da je živ: "Nadamo se da će se javiti"

"Nada nas još jedino održava. Sve se nadamo, kao, da će se javi, ali za sada još nema ništa. Čovek se nada sve dok nema negativnih vesti. Poznajući ga kakav je, ne verujemo da bi digao ruku na sebe. Ne verujemo ni da bi otišao od kuće pa da se ne javlja."

Ovim rečima za "Blic" počinje ispovest Siniša Đorđević, otac farmaceuta Milana Đorđevića (41) iz Niša koji je nestao je na današnji dan pre tačno četiri meseca na Suvoj planini. Njegov automobil pronađen je 10.juna zaključan na Bojaninim vodama ali ne i bilo kakav trag koji bi rasvetlio njegovu sudbinu.

Intenzivna potraga za Milanom započeta je od dana njegovog nestanka, policija, pripadnici Gorske službe spasavanja, žandarmerija, rođaci, prijatelji i planinari pretražili su svaki pedalj ove planine kilometrima unaokolo od mesta nestanka ali od Milana četvrti mesec nema – ni traga ni glasa.

Foto: Društvene mreže

Siniša kaže da se nadaju da je Milan možda ipak u nekom manastiru pa su se obratili za pomoć Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Naš sveštenik je pisao eparhiji niškoj koja se obratila Svetom sinodu SPC da se proveri da li je Milan možda u nekom manastiru. Samo da znamo da li je živ i da li ga ima uopšte u tim manastirima. Kompletan odgovor još nismo dobili. Jesu se javili neki manastiri ali nisu još svi odgovorili. To nam je najveća nada. Otišao je bez pasoša, lične karte, bez ikakvih dokumenata. Gde god tako da ode, nigde ne bi mogao ništa da radi – kaže Siniša.

On kaže da na mestu nestanka nisu nađeni nikakvi tragovi koji bi ukazali da se na tom mestu odigrao bilo kakav neželjeni događaj.

- Iz policije kažu da nema krvi, da nema tragova da se desio neki sukob, nego sve je uredno. U kolima su bili telefoni na mestu, nije bio neki nered. Nisu videli da ima tragova da se desio neki kriminalni, protivzakoniti čin. Posle pretrage na Bojaninim vodama jedan inspektor je bio zadužen potragu, da prati situaciju. Gledali su kamere u selu, u Studeni, kola koja su dolazila i koja su se vraćala, pa su pozivali vozače da vide da li su meštani ili neko drugi, da nekako povežu to. Onda su proveravali u autobusima kamere, da vide da li ima nekog ili da li je on pošao autobusom kada je on stavio kola. Laptop, telefone, sve su pregledali, ništa nije bilo, ništa sumnivo kaže - priča Siniša za “Blic”.

Milanov otac kaže da bukvalno nema nikakvih tragova o njegovom nestanku i da je to što ga traže u manastiru samo njihova pretpostavka i opcija koju proveravaju, koja nije potkrepljena nikakvim dokazom.

Nešto nas vuče na Suvu planinu

- Nije nam to jedina nada, mi se nadamo, čak i da nije tu, da je živ. Čovek se nada sve dok nema negativnih vesti. Ja i stariji sin s vremena na vreme odemo do Bojaninih voda, tamo pogledamo mesta. Jer to je ogroman prostora Suva planina. Policija je gledala ono što im je sumnjivo gde pretpostavljaju gde bi mogao da bude, te vrhove, okolinu, bunare, vikendice koje su bile zaključane. Ali mi smo na primjer išli još dalje dalje tamo prema manastiru Veta, prema tom delu gde pretpostavljamo da nisu bili. Nešto nas vuče u taj kraj, pravo da vam kažem, tamo se desio taj je događanj neprijatan, ali opet nešto nam ne da mira, nešto nas treba da s vemena na vreme, na 10 do 15 dana, odemo tamo – objašnjava Siniša.

Ne bi digao ruku na sebe

Siniša kaže je Milan ne bi mogao da jednostavno ode i nestane bez traga, niti da bi mogao da digne ruku na sebe.

- Gde god da odem, da li kod frizera, da li kod doktora gde se lečim, svi pričaju samo najbolje o njemu. Doktor ga zna jer je radio sa lekovima, kaže da je dosta pristojan, fin, tih, disciplinovan. Niko nigde nije naveo da je bio problematičan u bilo kom smislu. Sve se nadamo, kao, da će se javi, ali za sada još nema ništa. Teško je – kaže Siniša.

Bio je srećan

Prema rečima Milanovog oca, neposredno pre nestanka ništa nije ukazivalo na takav mogući scenario.

- Dan pre nestanka bio je u Beogradu sa suprugom I decom. Sin koji ima sedam godina je na takmičenju i osvojio treće mesto. Bio je srećan, sve je bilo u redu. Vratili su se kući, u ponedeljak 10.juna je svratio kod majke u stan, popio je kafu pre nego što je otišao na posao. Čuo sam se sa njim telefonom, nismo ništa primetili ništa sumnjivo, ništa. Posle je otišao u Klinički centar poslovno ali je sa posla izašao ranije. Oko 11.30 su ga kamere uhvatile kako ide ka Bojaninim vodama gde je išao često zbog planinarenja sa društvom. Oko 12.30 časova je poslao poruku supruzi da ne može da dođe da vodi sina na rođendan u 17.30 časova. Ona me je zvala da pita da nije kod mene, svima nam je bilo sumnjivo jer se nije dešavalo da se ne javlja. Zvali smo ga ali se više nije javljao – seća se Siniša. On kaže da je toga dana u Milanova supruga prijavila nestanak oko 20 časova uveče I da su krenuli da ga traže.

Potraga

- Preko pametnog sata koji mu je ostao kući, videli da mu je telefon na udaljenosti od 19 kilometara od pa smo otišli na Bojanine vode I našli auto. Došla je interventna jedinica obezbeđivali su kola do sutra ujutro da se uradi forenzička obrada da neko te tragove ne kompromituje oko kola. Moj stariji sin I drugovi su krenuli odmah u potragu iako je bio mraki I dosta nepristupačan teren. Sutra je skupila policija, I drugovi I prijatelji pa smo svi krenuli u potragu. Bilo je dosta ljudi. Ali, ni jedan, ni jedini trag nije nađen, ništa sumljivo. Nikakav trag, nama iz policije niko nam nije rekao da postoji bilo kakav trag, niti mi nešto znamo – kaže Siniša.