Zabeležen novi slučaj zaušaka u vrtiću u Srbiji! Bolest je opasna po dečake, a ove simptome ne smete ignorisati!

Više od 95% vakcinisanih razvija imunitet koji je dugotrajan, a verovatno i doživotan.

U novosadskom vrtiću registrovan je prvi slučaj zauški, a decu u Srbiji napale su i varičele, stomačni virusi, rino virusi i brnu virus, kaže pedijatar dr Saša Milićević.

Iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV) podsetili su za portal Bebac da MMR vakcina štiti od zaušaka, malih boginja i rubeole. Dr Milićević kaže za Kurir da su zauške jedna od dečjih zaraznih bolesti koja napada paroditne žlezde i prenose se lako kapljičnim putem.

- Zauške dugo nisu bile viđene, ali s obzirom na to da roditelji izbegavaju da vakcinišu decu ova zarazna bolest se opet javila. Pretpostavljam da se radi o mališanu koji još uvek nije vakcinisan. Bolest prolazi sama od sebe, ali kod muške dece može da izazove probleme sa testisima. To nisu često slučajevi u praksi, ali u literaturi jeste zabeleženo. Manifestuje se kao virusna infekcija sa tipičnim simptomima: malaksalost, povišena telesna temperatura, dete odbija da jede, a onda se pojavi otok žlezda iza ušiju. To ume da bude bolno i potrebno je javiti se lekaru. Dete mora da miruje, da ne ide u vrtić je ako jedno dete ode u kolektiv zaraziće i drugu decu koja nisu vakcinisana. Zauške za sada ne bi trebalo da se šire, ali neophodno je pratiti situaciju - naglasio je dr Milićević i dodao:

- U teoriji zauške se mogu javiti i kod odraslih, ali oni tokom života steknu imunitet. Jedina zaštita je vakcina koja sprečava nastanak epidemije i pojavu drugih oblika. Za roditelje je važno da zauške uoče odmah i da ne pomisle da je možda otok limfnih žlezda. Zauške su bolest koju izaziva mumps virus, a prenosi se kapljičnim putem i kontaktom sa pljuvačkom inficirane osobe. Inkubacija je od 12 do 25 dana. Oboljenje je praćeno temperaturom, otokom i bolom jedne ili više pljuvačnih žlezda - rekao je on.

 

Moguće komplikacije su: zapaljenje polnih žlezda, aseptički meningitis, encefalitis, gluvoća. Imunitet nakon obolevanja je doživotan. Bolest se najčešće javlja kod dece u uzrastu 5-9 godina, mada mogu da obolevaju i adolescenti i odrasli.

U približno 30% slučajeva simptomi su blagi i ne ukazuju na bolest ili je infekcija bez simptoma. Veliki broj infekcija kod dece mlađe od dve godine je bez kliničkih simptoma. Više od 95% vakcinisanih razvija imunitet koji je dugotrajan, a verovatno i doživotan.

Zahvaljujući dugogodišnjoj primeni vakcine na ovim prostorima od 1981. godine, bolest se poslednjih godina registruje kod pojedinačnih slučajeva ili u epidemijama u kolektivima kod nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, piše na sajtu Gradskog zdravlja za javno zdravlje Beograd.