Govor majora Gavrilovića zlatnim slovima ispisao srpsku istoriju! Njegove reči osvetlale su obraz otadžbine i naše prestonice

Major Dragutin Gavrilović ušao je u istoriju svojim čuvenim govorom borcima za slobodu Beograda 1915. godine.

Srbija je napadnuta od strane Austrougarske 28. jula 1914. godine i tako ušla u Prvi svetski rat. Do kraja prve godine sukoba, naša vojska uspevala je da se odbrani od napada neprijatelja, ali je polovinom 1915. postalo jasno da je država materijalno i fizički istrošena. Iako su našoj državi Saveznici obećali pomoć, ona je bila minimalna, a neprijatelj je krenuo u novu ofanzivu nadirući preko Dunava. Cilj im je bio Beograd!

Iako slaba, prestonica Srbije žestoko se branila. Austrougarska vojska neprestano je bombardovala grad koji se vrlo brzo pretvorio u ruševine. Ipak, hrabri branioci nisu odustali.

Govor koji je ušao u istoriju

 Major Dragutin Gavrilović prikupio je vojnike 7.oktobra 1915. godine, koji su bili iscrpljeni od danonoćnog ratovanja za odbranu Beograda i ispred kafane "Jasenica" na Dorćolu održao je govor koji je ušao u anale srpske nacionalne istorije:

- Junaci!

Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci!

Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.

Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd! - bile su reči majora Dragutina Gavrilovića.

Foto: printskrin/youtub

Tako je počeo veličanstveni kontranapad vojske koju su svi već smatrali otpisanom! Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta postao je poprište bitke do poslednjeg čoveka.

Major Gavrilović je tom prilikom teško ranjen, a većina njegovih boraca je poginula. Ipak žrtva nije bila uzaludna i  Austrougari su privremeno odbijeni.

U toku noći 8. oktobra,  Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanje preko Dunava, a odbrana Beograda više nije mogla da izdrži njihov nalet. Očajnička borba završena je tek 9. oktobra kada je austrougarska i nemačka zastava zavijorila na zgradi Starog dvora.

Tako je osvojen Beograd u Prvom svetskom ratu.

Da li je govor izmišljen?

Foto: printskrin/youtube

I danas postoje istoričari koj tvrde da je govor majora Gavrilovića izmišljen, da se nikada nije dogodio, a da je to učinjeno u cilju jačanja nacionalnog duha srpskog naroda u najgorim godinama Prvog svetskog rata.

Vrhovna komanda srpske vojske nikada nije svesno žrtvovala ni jedan puk svoje vojske, to se zna kao istorijska činjenica. Ipak, ovaj govor može se smatrati umetničkom slobodom govornika, nekm vrstom preuveličavanja radi podizanja morala vojnika.

Kao argument za osporavanje ovog govora ističe se i činjenica da je prvi put spomenut tek 1930. godine i to u knjizi "Na Dunavskom keju". Ova knjiga predstavlja memoare  Đorđa Roša, vojnika koji je učestvovao u odbrani Beograda 1915. godine.

Drugi put, ovaj govor pomenut je 1934. kod Nušića koji ga je objavio u svom udžbeniku besedništva, a treći put tek 1966. u antologiji "Besede" Miloša Đurića. Najveću slavu Antoniju Đuriću doneo je upravo ovaj govor kada ga je 1979. godine pomenuo u svojoj knjizi "Solunci govore".