Nesuđeni kralj Srbije! Đorđe je bio najintrigantnija srpska ličnost 20. veka!

Na današnji dan 1972. godine umro je Đorđe Karađorđević, nesuđeni kralj Srbije i jedan od najintrigantnijih i najkontraverznijih srpskih ličnosti 20. veka.

Đorđe Karađorđević je bio stariji sin kralja Petra I i po naslednom pravu prestolonaslednik i brat kralja Aleksandra Karađorđevića ubijenog u Marseju.

Odrekao se prava na presto u korist Aleksandra i posvetio se vojničkoj karijeri. Godine 1941. odbio je da se pridruži Vladi i kralju u izbeglištvu, a potom i nemačku ponudu da se nastani u Belom dvoru.
Dobio je ime prema svome pradedi, Crnom Đorđu – Karađorđu, osnivaču dinastije i vođi Prvog srpskog ustanka.

Foto: Wikipedia

 

Princ Đorđe je učestvovao u oba balkanska rata, i u Prvom svetskom ratu, dok je teško ranjen u bici na Mačkovom Kamenu, kod Krupnja, septembra, 1914. godine.

Zbog straha kralja Aleksandra za lični presto, princ Đorđe, inače omiljen u narodu je uhapšen 1925.  i godinama je boravi u zatvoru, montirani su lekarski izveštaji da je neuračunljiv. Posle atentata na kralja Aleksandra 1934. u Marseju, princ Đorđe se ponadao da će biti pušten na slobodu. Međutim, knez namesnik Pavle i kraljica Marija nisu imali želju da ga oslobode i on je u zatvoru dočekao i Drugi svetski rat.

Oslobodili su ga Nemci, nadajući se da će uspeti da ga uvuku u političku kombinatoriku u okupiranoj Srbiji. Ponudili su mu da bude vladar okupirane Srbije, što je on odlučno odbio i tako stekao još veće poštovanje naroda.

Tu ponudu je prihvatio general Milan Nedić. Nemci mu onda nude da se preseli u Beli dvor i tako izokola, de fakto, da postane neka vrsta vladara Srbije iz prikrajka, što on opet odbija. Znajući za njegov ugled unutar samog srpskog naroda, Nemci ga ostavljaju na miru.

Posle Drugog svetskog rata nova vlast ga je proglasila državnim neprijateljem, oduzela mu državljanstvo i konfiskovala imovinu svim članovima dinastije Karađorđević koji su bili u izgnanstvu. Jedino je princ Đorđe ostao u Beogradu i živeo kao penzioner. U poznim godinama oženio se Radmilom Radonjić, nisu imali dece.

Umro je u Beogradu, u dubokoj starosti, 17. oktobra 1972. godine. Sahranjen je u zadužbini svoga oca, u Crkvi Sv. Đorđa na Oplencu kod Topole. Pored njega je sahranjena i njegova žena Radmila.