Zbog ove bitke, Austrougari su našoj vojsci podigli spomenik!

Sremsko polje Leget je bilo poprište bitke između srpske i austrougarske vojske, boja koji se septembra 1914. godine odigrao na teritoriji Monarhije, u Sremu, nakon što je Srbija pritisnuta zahtevima Rusije i Francuske odlučila da iscrpljenih snaga forsira reku Savu i žrtvuje se za viši cilj.

Cerska bitka, Kolubarska, termopilski Mojkovac i proboj Solunskog fronta samo su neke od glasovitih bitaka u Prvom svetskom ratu kojima se slava našeg slobodarskog oružja pronosila svetom. Zato se na vrhu Bele kuće zavijorila zastava Kraljevine Srbije, jedna od dve strane zastave u istoriji, koje su bile podignute na vrh rezidencije američkog predsednika. 

Postoji, ipak, i jedna bitka koju nismo toliko dobro zapamtili, baš iz 1914. godine, godine u kojoj smo upravo mi ostvarili prve pobede Antante nad Centralnim silama.

Možda zato jer smo je izgubili. 

Foto: sites.google.com

 

Prva armija je u noći 5. na 6. septembar trebalo da pređe Savu na potezu Novo Selo-Skela, u pravcu sremskog sela Kupinova, kao glavnina naših snaga. Timočka divizija Druge armije trebalo je da pređe kod Sremske Mitrovice, osvoji ga ako može i tu napravi mostobran. Trupe iz Beograda ušle su u Zemun i Pančevo.

Iako je forsiranje Save trebalo da počne sat posle ponoći, zbog sporog okupljanja vojske otpočeo je tek pred zoru, kada su nas austrougarske straže primetile i otvorile vatru. Uz velike napore, koristeći se čamcima u stanju raspadanja, naša vojska se nekako dočepala obale koja će četiri godine kasnije, nakon hiljadugodišnje vladavine Mađara, trajno postati naša. Neprijatelj se, malobrojan, razbežao.

Oko podneva istog dana imali smo na tom mestu oko 7.000 vojnika. Tada je sve pošlo naopako, a glavna je bila odluka Vrhovne komande da se dalji prelazak reke obustavi do izgradnje pontonskog mosta. Drugi faktor je bila činjenica da je u blizini bilo oko 100.000 neprijateljskih vojnika koji su se spremali na put ka Galiciji. Da smo prešli samo dan kasnije, sve bi bilo drugačije.

Foto: wikipedia.org

 

Ovako je polje Leget postalo poprište žestokog okršaja. Lavovski smo se borili i uprkos svemu, dobro držali na frontu dugačkom 18 kilometara, a posebno se u borbama istakao 13. puk "Hajduk Veljko". Leget se, kažu očevici, plavio od uniformi soldata Monarhije.

Nedostajalo nam je ne samo ljudi, nego i pušaka i metaka, i u jednom trenutku moralo je da dođe do povlačenja. Međutim, pošto ponton nije bio završen, urušio se pod težinom vojnika.

Oni koji su ostali na neprijateljskoj strani nekako su se okupili u pokušaju da se održe, ali je krajem dana otpočeo žestoki kontranapad neprijatelja. Pred zoru, ostali su bez ijednog metka. Predlagan je poslednji napad bajonetima, ali se od toga odustalo.

Foto: facebook.com

 

Austrijski general Jozef Šen je na kraju poslao našim ljudima poruku: "Vi ste mi naneli silne gubitke. Od ovog trenutka, vi ste zarobljeni kao junaci, na polju časti."

Još tokom rata, 1917. godine, Austrougarska nam je podigla spomenik na Legetu, tačnije krst sa natpisom: "Ovde počiva 800 neprijateljskih junaka iz bitke na Legetu 6. 9. 1914. Mitrovica, 1917." Ovo je dokaz da istorija nije tako jednostavna kao što se nekad čini. Nažalost, ovaj spomenik nije preživeo svirepu istoriju.

Epilog cele ove ofanzive je bilo povlačenje Prve armije iz Srema po odluci vojvode Putnika, a uz protivljenje vrha države, zbog jačanja austrougarskog pritiska na Drini. Nekoliko leta docnije, srpski se seljak-ratnik vratio.