Želim da jednog dana budem olimpijac! Mlada kadetkinja Vojne akademije u dresu bokserske reprezentacije

Kadetkinja treće godine Vojne akademije, Sanja Marković (21), iz Niša nastupiće za našu boksersku reprezentaciju na Balkanskom prvenstvu koje će biti održano u Loznici od 16. do 24. novembra, i to će biti njeno prvo veliko takmičenje u dresu reprezentacije.

Sanja će se boriti u kategoriji seniorki do 60 kilograma, a za naš portal je ispričala kako je boks počela da trenira pre nego što je krenula na osnovu obuku na Vojnoj akademiji. Pre boksa, bavila se odbojkom.

- Boks sam gledala na televiziji i bio mi je zanimljiv. Znala sam uvek da bi, ukoliko bi trenirala neku borilačku veštinu to definitivno bio boks. Imala sam priliku da prisustvujem treninzima bokserskog kluba Naisus i u tom klubu sam krenula da treniram, kod trenera Slobodana Kostić. On je i sada moj trener, mada imam dvojnu registraciju. Takmičim se i za Naiusus i za Crvenu zvezdu - objasnila nam je Sanja.

Foto: D. K.

Ona je kazala da pet, šest dana nedeljno trenira po dva puta dnevno, a svaki trening traje najmanje sat i po.

- Imam tu mogućnost na akademiji, s obzirom da sam sportista, da koristim kapacitete sportskog centra ujutru, pre početka nastave, smotre i drugih vojničkih obaveza. Popodne sam na stadionu „Rajko Mitić“ tamo je bokserski klub Crvena zvezda i treniram sa njima, jer sam najveći deo godine u Beogradu. Tamo sam jedina devojka, ali se nadam da će se ta situacija promeniti - rekla je Sanja.

Prema rečima mlade sportistkinje, boks je plemenita veština koja ne prihvata izgovore i nerad, i surovo kažnjava svaki vid loše odluke po tim pitanjima. Nekada je, dodaje, samo jedan udarac više presudan kada je u pitanju mišljenje sudija.

- Umorim se fizički, a nekada i psihički jer je potrebno izdržati puno obaveza, obaveze na Vojnoj akademiji, treninge, takmičenja. Međutim ono što mene održava je to što uživam u treninzima i takmičenjima. Boks nisam krenula da treniram zato što sam morala već zato što sam to zavolela, a stariji bokseri kažu da jednom kada boks u krv, nikad više ne može izaći. To sam osetila i na svojoj koži. Kada uđete u ring to je neki drugačiji osećaj, kada uđete u salu svi problemi nestanu. Kada ste na bokserskom treningu morate da budete maksimalno skoncentrisani jer u protivnom dobijate udarac. Sa treninga se uvek vratim rasterećena i spremna da učim. Za mene je jako bitna rutina koju praktikujem u toku dana. Postoji vreme za nastavu, trening i učenje - izjavila je Sanja.

Foto: D. K.

Priča iz dosadašnjeg iskustva da je potrebno mnogo rada, uloženog vremena i požrtvovanja za uspeh, ali svi mi sami biramo svoj put.

- Mislim da je moj put ispravan, mislim da mogu da doprinesem i zajednici u budućnosti. Verujem da mogu da budem primer i vršnjacima i celokupnom stanovništvu da može da postoji balans između dužnosti i ljubavi prema nečemu što nas upotpunjuje. Definitivno može da se nađe balans samo je pitanje šta ko i koliko želi da žrtvuje. Kod mene je to balans između vojnog poziv za koji se školujem, to je ono što želim da postanem, ali takođe želim da postanem i uspešan bokser, jednog dana i olimpijac - istakla je Sanja.

Dodala je da veliku zahvalnost duguje nadređenim starešinama i profesorima, pre svega komandiru voda poručniku Predragu Vranešu i komandantu klase majoru Željku Kremiću koji su se potrudili da može da odsustvuje sa časova na Vojnoj akademiji i prisustvuje svim pripremama reprezentacije.