Pirot ima svog Vuka Karadžića! Dragoljub već 60 godina prikuplja narodne umotvorine

Osamdesetsedmogodišnji Piroćanac Dragoljub Zlatković, naredne godine obeležava veliki jubilej - 60 godina kako se bavi prikupljanjem narodnih umotvorina pirotskog kraja.

Zlatković je i autor najobimnijeg rečnika kada je o dijalektima srpskog jezika reč - Rečnik pirotskog govora, u kome je od zaborava sačuvao preko 45.000 reči autentičnog pirotskog govora.

Ovih dana Zlatković, zajedno sa stručnjacima Muzeja Ponišavlja, počeo je ogroman posao sređivanja njegovih beleški počev od 1965. godine pa do danas, što predstavlja neprocenjivo kulturno blago pirotskog kraja, a ovim poslom stručnjaci Muzeja će se baviti narednih nekoliko godina.

Kako je kazao Zlatković, među beleškama na kojima će se raditi narednih godina sačuvano je neprocenjivo blago pirotskog kraja koje polako ali sigurno nestaje.

- Meni je akademik Bosanske akademije nauka i umetnosti Remetić čestitao i kazao da je sačuvano ogromno blago, jer kazivača po selima više nema, umrli su, sela nestaju, čitav svet nestaje pred našim očima, a on je sačuvan u mojim beleškama. Ja sam beležio recimo mikrotoponimiju, nazive svih mesta, čitavog našeg okruga - rekao je Zlatković.

Foto: Shutetrstock

On dodaje da je atare sela beležio da bi mogla da se čita daleka prošlost.

- Imena familija su takođe daleka prošlost, kada se kaže Panajotovi, već smo zašli u istoriju, grčka crkva je pravila panajote. Kada se ide još dalje, vidi se vlaški trag u imenima familija, drevni trag koji će tek da vide naučnici. Ja sam to beležio kao pred oganj, neprekidno. Na biciklu, peške, svuda išao i potpuno zabeležio mikrotoponimiju pirotskog kraja, koja je po obimu na 1.000 strana - kaže Zlatković o samo jednom malom delu svog stvaralaštva, koje će zahvaljujući njegovom radu i saradnji sa stručnjacima Muzeja biti sačuvano za buduće naraštaje.

Kustos istoričar pirotskog Muzeja Mila Savić kazala je da se trenutno radi na razvrstavanju bogate građe.

- Ove bezbrojne beleške delimo, imamo tu kalendarske običaje, mitologiju, čitava narodna tradicija je pred nama tako da je prvo zadatak da je razvrstamo, jer unutar običaja, govorimo recimo o Božiću, možemo da dalje razvrstavamo do detalja. Krajnji cilj je da se sve ove beleške sačuvaju za budućnost, jer ono što nije zapisano kao i da ne postoji. Moram da iskažem ogromno divljenje Dragoljubu Zlatkoviću jer je ovo ogroman posao koji je rađen iz ljubavi i zbog toga je reč o, ja volim da kažem, pirotskom Vuku Stefanoviću Karadžiću -kaže Savićeva.

Foto: pexels.com

Kustos - etnolog Muzeja Ponišavlja, koja je takođe angažovana na ovom poslu, kazala je da je Zlatković sačuvao čitav jedan svet koga više nema.

- Danas kada etnolozi odu na teren u neko selo, oni više nemaju kazivače, a sve to imamo u beleškama Dragoljuba Zlatkovića. On je u njima sačuvao čitav jedan svet koga nažalost više nema - navodi Vučićeva.