"NA VESTIMA SAM SAZNALA DA MI JE POBIO DECU": Prva velika ispovest žene kojoj je monstrum iz Ivanče ubio celu porodicu!

Te noći oka nisam sklopila. Već u 4 ujutru bila sam budna, nervozna, pila kafu za kafom. Majka sve oseća, znala sam da se nešto dešava... Kasnije su se pojavile i njihove slike na vestima i informacija da su mrtvi.

Odjednom mi je bila puna kuća ljudi. Nisam shvatala da ih je ubio, pitala sam rodbinu "Što ste došli kod mene ovako rano?!"

Ovako u ispovesti za Informer priča Violeta Đorđević, udato Despotović, kojoj je monstrum Ljubiša Bogdanović 2013. u Velikoj Ivanči, na spavanju ubio sina Gorana (22), snaju Jovanu (20) i unuka Davida koji je tada imao samo 17 meseci.

U svom krvavom piru, podsetimo, Ljubiša je ubio 13 komšija i rođaka, ubio je šest muškaraca, šest žena i dečaka, a na kraju presudio sebi. Ljubiša je pucao i u svoju suprugu Javorku, ali je ona jedina preživela tog 9. aprila.

Svirepi zločin

Ni posle 13 godina od jezivog zločina, priča Violeta Đorđević, uspomene i sećanja ne blede, a rane peku kao i prvog dana. Posle gubitka sina, snaje i unuka, život je stao, razbolela se, pije lekove za smirenje... Jedina uteha su joj ćerke Dragana i Jelena, zet, unuci...

- Mnogo je teško, svaki put kada ih pomenem gušim se, zamuckujem, tresem... Plačem, kao i prvog dana. Izgubila sam svoja tri blaga. Moj Goga, bio je divan, Joka takođe, a tek babin Dača. Ubio ih je na spavanju, u krevetu. Svo troje, na mestu. Ubio je i mog svekrva i svekrvu. Jer je Goran živeo sa njima u Ivanči. Ja sam se vratila za Zrenjanin posle razvoda sa suprugom. Ali, dolazio je, svi su dolazili. Poslednji put kada samo se videli, znala sam da će neko umreti. Mislila sam da ću to biti ja - kroz suze i jecaj priča Violeta.

Poslednji put su se videli za svadbu starije sestre Jelene, u martu, iako ga je, priča Violeta, molila da ostanu još koji dan.

- Bili smo zajedno 7 dana. Udali smo Jeku. Došla nam je sva rodbina, sem Bogdanovića, iako su bili pozvani. Još tada mi je nana naša rekla da se nešto čudno dešava kod njih i da to neće izaći na dobro. Goga i Joka su ostali još koji dan, ali morao je da se vrati, radio je kod privatnika u livnici. Htela sam da ostanu još, da čekamo snimak i slike. Kada su odlazili imao je taj pogled, pogled kakvim se neko gleda poslednji put. Počela sam da plačem, vratio se zagrlio me i poljubio. Ni slutila nisam da će to biti poslednji put - priča Violeta, jedva izgovarajući reči.

Tog 9. aprila, otkriva Violeta, probudila se nikad ranije. Več oko 4 časova je bila budna i imala nesanicu.

- Nisam mogla da spavam, vrtela se, bila nervozna, napeta... Pila sam kafu za kafom. Negde oko pola 7, 7 na prozor mi lupa ćerka Jelena koja je tada bila 7. mesec trudnoće. Pomislila sam da se nije posvađala sa mužem. Međutim, rekla mi je da ne može da spava, da je Mile otišao na posao i da je zato došla kod mene. Zazvonio mi je fiksni, taj prokleti fiksni telefon. Bio je moj zet Mile. Pitao me je šta radim. Kada je čuo da Jelena i ja pijemo kafu, prekinuo je. Posle nekoliko minuta je uradio isto. Već sledeći put, kada je poyvao, uhvatila me je panika. Počela sam da vičem i da pitam šta se desilo mom Gogi?! Ni sama ne znam zašto. U tom trenutku došli su mi zetovi roditelji i braća. A, on je jedva rekao: "Upali televizor" - priča nam Violeta i nastavlja svoju priču, dok ostaje bez daha od emocija i tuge:

- Videla sam njihove slike na vestima, ali ja nisam shvatala šta se dešava. Počeo je da zvoni telefon, zvala me je sestra Zorica, pa neki rođaci, tog dela se sećam kroz maglu. Ali ja i dalje nisam shvatala. Pitala sam sve te rođake što su došli tako rano kod nas. Posle nekog vremena,  trenutku, kao da sam se osvestila i upalila sam ponovo vesti. Moj deca su bila mrtva. A, ubio je i nanu i deku. Sve na spavanju. Ranom zorom. Upao je u kuću, prvo ubio starije, a onda i moju decu. Jovana je čula pucnje i samo uspela da uzme Daču, ali uzalud. Prokleti da su! Prvih nekoliko sati nisu mi dali da krenem u Ivanču, da vidim sav taj prizor. Kad smo stigli, odmah mi je pozlilo, a Bogdanoviće nisam želela da vidim. Rekli su mi da sam bila neprijatna i vikala, ali šta sam drugo mogla?!

Foto: Privatna arhiva

Ti dani su, navodi nam ova hrabra žena, bili teški, bolni, hladni, kao ružan san.

- A, plan je bio da za vikend dođem ja u Ivanču, da gledamo snimak sa svadbe. Međutim, taj vikend sam došla, ali na sahranu. Nisam se od svoje dece ni oprostila.  Od tog 9. aprila ništa više nije isto! Imam ćerke svoje i za njih se borim. Ali mnogo mi je teško. Bila sam neupotrebljva na poslu, razbolela sam se, imala nekoliko operacija bešike, čekam na sledeću. Predala sam sve za invalidsku penziju. Nisam bila u stanju da vodim normalan život. Ja i dan danas pijem šaku lekova, pospana sam...Ali, moram zbog moje dece, jer bi me i moj Goga terao tako - otvorila je svoju dušu Violeta.

Porodično prokletstvo

Na pitanje, da li se zna, posle ovoliko godina, zašto je Ljubiša pobio rođake i komšije, odgovara:

- Tu porodicu prati prokletstvo. I, u svakoj generaciji se desi neki zločin ili strašna smrt. Svi imaju psihijatrijskih problema. Takav je bio i Ljubiša.