Jezivo: Olovo pronađeno u dečjoj garderobi

Nučnici upozoravaju da neki odevni predmeti za decu sadrže olovo, i to količine dovoljne da decu izlože nebezbdnim nivoima ovog metala.

Studenti istraživači anallizirali su majice nekoliko prodaca i otkrili da svaki testirani predmet premašuje federalna bzbedonosna ograničenja SAD za olovo. Prema njihovim navodima, čak i kratko žvakanje ovih tkanina, što deca neretko rade, može ih izložiti opasnim količinama olova, piše Science Daily.

Rezultati ovog istraživanja predstavljeni su na prolećnom sastanku Američkog hemijskog društva (ACS).

Foto: Shutterstock

Kod deteta uočen povišen nivo olova

Vođa istraživanja, Kamila Diveres, pokrenula je ovaj projekat, nakon što je njena ćerka nakratko imala povišen nivo olova povezan sa premazima na igračkama, pre nego što su uvedeni stroži propisi. Danas, Komisija za bezbednost potrošačkih proizvoda SAD ograničava olovo u dečjim proizvodima poput igračaka i odeće na 100 čestica na milion (ppm).

 

Ona sada radi sa studentima osnovnih studija u svojoj hemijskoj laboratoriji na Univerzitetu Marijan kako bi identifikovala svakodnevne izvore izloženosti teškim metalima i podelila te informacije sa zajednicom.

Kako navodi, shvatila je da puno roditelja nije upućeno u ovaj problem.

Povlačenje sa tržišta zbog olova

Ranija istraživanja ukazivala su da se olovo može pojaviti u metalnim delovima dečje odeće (rajsferšlus, dugmad, drikeri), zbog čega se ponekad odeća povlači sa tržišta. Ipak, ovo novo naučno istraživanje detektovalo je olovo i direktno u tkaninama, ali i predmetima koji su namenjeni odraslima.

Prema rečima Diversove, neki proizvođači koriste olovo(II)-acetat kako na jeftin način boje vezali za tkaninu i učinili ih dugotrajnim.

Foto: Shutterstock

Kristina Aveljo i Prisila Espinoza, obe studentkinje medicine na Univerzitetu Marijan, pridružile su se studiji kako bi bolje razumele kako brza moda može uticati na zdravlje dece. Osim toga, želele su da spoje istraživanje sa informisanjem javnosti o temi koja često prolazi nezapaženo.

Prema upozorenjima, olovo je na bilo kom nivou štetno. Može dovesti do problema u ponašanju, oštećenja mozga i centralnog dnevnog sistema, ali i drugih zdravstvenih problema. Deca mlađa od 6 godina, spadaju u posebno ranjivu kategoriju, istakli su iz američke Agencije za zaštitu životne sredine.

Tok istraživanja

Naučnici su za potrebe testiranja koristili 11 majici različitih boja, kupljenih kod četiri različitih prodavaca, koji nude brendove brze mode. Odevni predmeti uključivali su crvenu, roze, narandžastu, žutu, sivu i plavu boju.

Kako navodi Prisila Espinoza, sve majice bile su iznad dozvoljene granice za olovo od 100 ppm.

Kod različitih brendova, svetlije boje poput crvene i žute imale su tendenciju da sadrže više olova nego manje intenzivne nijanse. Iako je uzorak bio ograničen, Aveljo napominje da nijedan od testiranih predmeta nije ispunio američke bezbednosne standarde, prenosi Telegraf.

U drugoj fazi studije, istraživači su simulirali kako telo može da obradi olovo ako deca stavljaju odeću u usta ili je žvaću. Rekonstruisali su uslove u želucu kako bi procenili koliko olova može postati dostupno za apsorpciju.

Koristeći ove podatke, modelovali su potencijalnu izloženost usled navike stavljanja predmeta u usta (npr. sisanje, držanje ili žvakanje tkanine). Rezultati sugerišu da bi takva izloženost mogla da premaši dnevnu granicu unosa za decu koju je propisala američka Uprava za hranu i lekove (FDA).

Diversova napominje da su ove procene verovatno konzervativne. Čak i tako, ponovljena izloženost tokom vremena mogla bi da podigne nivo olova u krvi deteta dovoljno da zahteva kliničko praćenje.

Foto: Fotoilustracija

Analize se nastavljaju

Tim planira da proširi svoje istraživanje testiranjem više odevnih predmeta i analizom toga da li se veći sadržaj olova u tkanini direktno prenosi na veću apsorpciju kod dece.

Takođe, žele da ispitaju kako pranje utiče na olovo(II)-acetat. To uključuje pitanje da li kontaminirana odeća može preneti olovo na druge predmete u pranju i kako deterdženti reaguju sa ovom hemikalijom. Jedna od briga je da bi pranje moglo stvoriti ostatke koji sadrže olovo unutar mašina, koje bi potom morale da se čiste kako bi se sprečilo ispuštanje kontaminacije u otpadne vode.

Istraživači se nadaju da će njihovi nalazi podstaći temeljnije testiranje odeće pre nego što ona stigne do potrošača i pritisnuti proizvođače da usvoje bezbednije alternative tokom procesa bojenja.

Već postoje opcije za boje bez olova, uključujući prirodne dobijene iz biljaka bogatih taninima, kao što su hrastova kora, kora nara i ruzmarin, kao i stipsu, koje se smatraju ekološki bezbednim.

- Ali ako želite da promenite tehnologiju odevne industrije, to će koštati mnogo novca – rekla je Diversova.

Bez pritiska potrošača ili regulatornih tela, kompanije mogu imati malo motivacije da pređu na bezbednije metode.

BONUS VIDEO