"Nisam stigla da mu ispričam sve što je bilo": Sanja Vučić progovorila o gubitku oca, ovo joj je teško palo

Pevačica Sanja Vučić je ostala bez oca, što je krila od domaće javnosti. O tome nikada nije pričala, a ljudi po njenom ponašanju nisu mogli da vide da u sebi krije tugu. Pevačica je otvorila dušu o odnosu sa svojim ocem, sa kojim nije razgovarala dugo vremena.

Foto: Promo

- Dešava se to da u dosta navrata, ne samo kada se desi tako neka tragedija, nekada ti ne bude ni do čega, ali da, izađeš na binu i uveseljavaš ljude. Ili da budeš lepa za fotkanje, lepa za spotove. To jeste uticalo dosta na mene, ali mislim da sam u procesu postala dobra glumica, da ne kažem folirantkinja. Da mogu prosto da to ne pokažem na licu, čak i nezadovoljstvo i tugu i patnju i slično. Ali svakako da sam svog oca nekako i kroz godine odbolovala, zato što mi nismo razgovarali jedno vreme, dugo. Hoću sada da budem profi, da ne plačem, ali ne mogu… Nije bio tu. Nije bio tu. Zato i jesam emotivna samo u tome. Jer, kao, nisam stigla da mu kažem sve što sam mislila. I da mu ispričam i šta je bilo, i kako je bilo, i kako sam ja bila. Ali, biće nekad… - ispričala je Sanja.

Pevačica je otkrila kako je tekla njena unutrašnja borba poslednje dve godine:

Foto: Foto: Pokahonttas

- Pa moram da se nadovežem da, u stvari, svu snagu mi je davala majka. Ona je žena koju odmalena nisam videla da plače. Odnosno, i kad god bih je videla kao mala da plače, ja sam se plašila da ona umire. To je to, majka mi umire, ona plače, jer je toliko ona meni u očima bila jaka, jedna stabilna žena, da nisam mogla da zamislim da ona ima slabosti. I danas je takva i ona je meni prosto stub i bez nje ne znam šta bih radila.

Kako je sama istakla, majka joj je stub i sa njom nema drugarski odnos.

- Dobro, naravno, o svim nekim bitnim momentima mog života zna, ali ona meni nije drugarica. Ona je meni moja majka i takav odnos imamo, kao majka i ćerka. Smatram da prosto majka ne može da bude osoba koja treba da zna svaki detalj od mog života, već samo one ključne. I da svaki put kad imam problem, ja mogu s njom da se posavetujem i da me usmeri na pravi put. Jer, meni sve odluke koje pravim u životu, apsolutno me ne zanima šta može bilo ko drugi da kaže, osim ako će majka da mi kaže da je to dobro. To je dobro. To mi je najvažnije… Meni je najvažnije da nju ne razočaram u procesu. Da l’ ću nekog usput - prijatelje, ostale članove porodice, ne interesuje me. Meni je samo važno da moja majka kaže „može“. I to je to.