Karleuša prolazila kroz pakao u školi: U osnovnoj je jurili pravom kašikarom, direktora gimnazije nazvala skotom, on dobio infarkt (VIDEO)

Jelena Karleuša ekskluzivno za Informer progovorila je o svom obrazovanju, burnim danima koje je provela u OŠ "Ivan Gundulić", ali i vršnjačkom nasilju kroz koje je prolazila u Zemunskoj gimnaziji.

Jedna od najvećih balkanskih zvezda, Jelena Karleuša, bila je gost Informerovog podkasta, u kojem je progovorila na temu svog odrastanja.

- Išla sam u najozloglašeniju osnovnu školu, a to je OŠ "Ivan Gundulić" kod Fontane. U toj školi do mog osmog razreda nekoliko dečaka je ubijeno u samom dvorištu. Bilo je to ratno vreme. Sećam se, postojao je dečak koji je svakodnevno donosio bombu kašikaru. Tom bombom je jurio samo devojčice koje su mu se svidele. Ja sam uvek bila simpatija problematičnih dečaka, tako da je uglavnom jurio za mnom. Ja bih iz nje izvukla osigurač, a on bi me plašio njome. Bila sam presrećna što je baš mene izabrao. Kasnije, kada bi zvonilo za početak časa, on bi vratio taj osigurač, tu žicu u kašikaru i stavio bi je u torbu. Vrlo brzo je u sedmom razredu ubijen.

Foto: Miloš Rafailović

- Čuvena je to škola, u nju smo išli Aleksandar Tijanić, Modelsice, Milan Veruović, Čeda Jovanović i mnogi drugi. Bila sam lepa devojčica i uglavnom nisam smela da izađem iz škole dok me ne sačeka interventna da bih mogla peške da odem do kuće. 

Nakon osnovne škole, pop diva je upisala gimnaziju u Zemunu, a to iskustvo ne pamti kao najbolje, pa je u jeku popularnosti, na četvrtoj godini, ispisana.

- Što se srednje škole tiče, išla sam u Zemunsku gimnaziju. Za razliku od predsednika Aleksandra Vučića, koji je u njoj bio najbolji đak, ja sam bila najveći problem. Već tada sam snimila prvi album i doživljavala sam da uveče budem u emisiji kod Minimaksa, a ujutru idem na nastavu. Prolazila sam pakao. Maltretirali su mi svi. Prošla sam kroz torturu sa razrednom. Tražila je mojoj Divni da se ošišam. Branila mi je i da nosim suknju i puštenu kosu.

- Došlo je do brojnih problema, te je moja majka shvatila da sam ja u jednom neprijateljstkom raspoloženju. Razredna mi e govorila da nisam za školu već da idem u pevačice. Time je, naravno, htela da me ponizi. Izgovarala je moje prezime sa speicifičnim izrazom lica. Doživela sam i da su me u školskom hodniku isprskali suzavcem. Bile su to takve godine. To su bile devedesete. Poslednju godinu srednje škole nisam ni završila. Sećam se da sam rekla da je direktor skot, nakon čega je on dobio infarkt. Bio je on fin, izglupirala sam se i htela sam da ispadnem pametna. Srećom, priživeo je.