Ko je ubio policijskog generala Boška Buhu? Ovo je govorio pre nego što je ubijen!

Boško Buha (43), general-major policije i pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije, ubijen je u "sačekuši" pre 23 godine u Beogradu, a njegova smrt je i dalje misterija.

Na njega je na parkingu ispred hotela "Jugoslavija" u Novom Beogradu, prilikom ulaska u džip "nisan patrol" parkiran naspram ulaza u hotel, pucala iz neposredne blizine nepoznata osoba.

Za ovaj zločin svojevremeno je optužena "Makina grupa", koja je oslobođena optužbi, ali je ta presuda poništena. Do novog suđenja nikad nije došlo, jer je prvooptuženi Željko Maksimović Maka već više od dve decenije u bekstvu. Ostalo je nejasno da li su članovi "Makine grupe" zaista odgovorni za ovo ubistvo, ili je umesto policijskog to bilo još jedno "političko" rešavanje slučaja, kakvih je bilo sijaset unazad.

Četrdesettrogodišnji general policije pogođen je sa više hitaca iz automatskog oružja i sa teškim ranama prevezen je u Urgentni centar, gde je kasnije podlegao povredama.

Foto: Arhiva

Buha je bio na večeri sa prijateljima na splavu "Žabar" kod hotela "Jugoslavija", koji su napustili tog 10. juna 2002. godine oko 2.30 i krenuli ka parkingu kod službenog ulaza hotela. Tu su se i rastali. Buha je krenuo prema svom džipu, a prijatelji ka svom automobilu. Kad je otvorio vrata džipa, na Buhu su, po svemu sudeći, pucala dvojica napadača iz "kalašnjikova".

Prvo se čuo jedan hitac, a potom dva rafala. Lekari su konstatovali da je Buha izrešetan sa najmanje sedam ili osam metaka ispaljenih u grudi, a napadači su pucali sa samo pet do deset metara razdaljine.

Na džipu je, prilikom uviđaja, pronađeno samo jedno oštećenje od metka na prednjem faru, pa se pretpostavlja da je pucano sa prednje strane vozila. Prema nekim tragovima, utvrđeno je da su napadači pobegli automobilom u pravcu kineske ambasade.

Foto: MUP Srbije

U momentu pucnjave Buhini prijatelji bili su udaljeni desetak metara od njega. Posle hitaca su zalegli i nisu videli napadače. Jedna saobraćajna patrola bila je takođe u blizini mesta zločina, ali su i policajci legli i nisu ništa videli. Uviđaj je trajao do 5.30, a pošto ga je ometala jaka kiša, nađene su samo tri čaure. Buha je preminuo tačno u 4 časa u Urgentnom centru.

Ubistvo generala Buhe izazvalo je nevericu među njegovim prijateljima. Kako su izjavili posle zločina, Buha je poslednjih meseci "bio marginalizovan u policiji", a uvereni su bili da je iza likvidacije stajala mafija. Niko, međutim, nije želeo da nagađa razlog zbog kojeg je ubijen.

Njegove kolege istakle su, posle zločina, da je tokom Buhinog "načelnikovanja" u beogradskoj policiji počeo obračun sa auto-mafijom, kao i da su mnogi od kriminalaca, pa i šefova tih grupa, uhapšeni, a pojedinci ubijeni u okršajima sa policijom. Udar na auto-mafiju Buha je isticao kao veliki uspeh u svom radu.

Mafija nudila novac političarima DOS

Boško Buha se nije ustezao da opiše stanje u državi posle političkih promena. Naveo je da je auto-mafija sasečena, ali da je trgovina drogom u zamahu, te da je u Beogradu kriminalnim grupama oduzeto oko 5,5 miliona maraka, od čega dva miliona naftnoj i duvanskoj mafiji. Ali oni nisu mirovali:

- Nuđeni su mi kontakti s ljudima iz podzemlja, a mafija je pokušala da se dodvori i nekim političarima DOS nudeći im razne usluge, novac, čak i dosijee kojima bi kompromitovali svoje političke protivnike - govorio je on pre nego što je ubijen.

Policija je u okolini hotela "Jugoslavija", kasnije u istrazi, otkrila da su te noći kad je ubijen Buha bazne stanice mobilnih telefona registrovale korišćenje specijalnih telefona u međusobnoj komunikaciji. Ti telefonski brojevi su stavljeni na proveru i ustanovljeno je da su oni bili na vezi sa jednim brojem u Crnoj Gori. Kad je počelo prisluškivanje trećeg broja utvrđeno je da je njega koristio Željko Maksimović Maka, čovek koji je bio poznat policijama Srbije i Crne Gore, ali i njihovim bezbednosnim službama, i koji je hapšen za ubistvo policajca Gorana Radulovića i ranjavanje jednog njegovog kolege, kada su svojevremeno pokušali da ga legitimišu.

Majka okrivljenog projektovala Šilerovu

Za zločin je potom osumnjičen i uhapšen 27. oktobra 2002. Nikola Maljković, sin žene koja je projektovala kuće Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u Šilerovoj 38. Međutim, pažnja je potom usmerena na takozvanu Makinu grupu. Pored Maljkovića, uhapšeni su kao saučesnici Dragan Jakšić, zvani Karlos, Dragan Ilić Limar i Dragan Alijević, dok je sam Maka bio u Crnoj Gori i za njim je raspisana poternica.

Foto: printskrin

Policija je iznela podatke kako je ova grupa navodno planirala veći broj atentata i otmica, i to uglavnom na političare. 

Suđenje ovoj grupi nije donelo nikakav rasplet. Svi uhapšeni su oslobođeni 18. novembra 2004. zbog nedostatka dokaza. Vrhovni sud je 28. oktobra 2005. poništio oslobađajuću presudu i naložio da se suđenje ponovi, ali ono nije organizovano, jer su optuženi u bekstvu i nedostupni pravosudnim organima Srbije.

Nejasan je motiv "Makine grupe" za ovaj atentat, jer "destabilizacija države", koja je navedena kao razlog, zvuči neubedljivo. A ukoliko su oni zaista počinioci, onda je pitanje ko je bio naručilac.

Ključan 5. oktobar

Boško Buha rođen je 1959. u Virovitici u Hrvatskoj. Završio je Fakultet narodne odbrane u Zagrebu i zaposlio se kao radnik unutrašnjih poslova u Virovitici gde je radio do burnih dešavanja 1991. Buha se pre početka ratnih dešavanja iselio u Srbiju, gde je postao načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova u Sopotu. Sredinom 1998. postaje komandant Brigade policije SUP Beograd. U tom svojstvu je službovao na KiM, gde je bio i ranjen.

Za ključni trenutak njegove karijere smatra se dešavanje pred sam 5. oktobar 2000. Od odbijanja da interveniše protiv rudara Kolubare i odbijanja da na sam 5. oktobar reaguje protiv okupljenih demonstranata pred tadašnjom Saveznom skupštinom. Buha 6. februara 2001. postaje načelnik SUP-a Beograd, druga po važnosti funkcija u Resoru javne bezbednosti, a 1. juna iste godine unapređen je u čin general-majora policije. Sredinom decembra 2001. postaje pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti.