Iz zatvora završio fakultet, govorio 6 jezika: Neverovatna strana Giške o kojoj se malo zna, želeo je ovom profesijom da zameni kriminal

Đorđe Božović Giška, komandant Srpske garde, ubijen 15. septembra 1991. u okolini Gospića na ratištu. Upamćen po kriminalu i ratu, imao je stranu koja je danas malo poznata javnosti. Bio je najobrazovaniji čovek srpskog podzemlja i neko ko je razvio kritičku svest o sistemu i državnom uređenju u kom živi, te je od jugoslovenstva i socijalizma, odabrao da se okrene monarhiji, a vreme u zatvoru trošio je na višesatno čitanje knjiga i polaganje ispita!

Kao maloletnik, bavio se sitnim kriminalom, putovao svetom, a "karijeru" započeo u Italiji.

Dospevši u zatvor Đorđe Božović Giška iskoristio je to vreme da uči, nije izlazio iz zatvorske biblioteke, kako neki izvori navode, a učenje mu se isplatilo - postao je akademski građanin.

Iz zatvora je završio Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.

Planirao je da završi i teologiju ali nije dobio dozvolu da iz zatvora polaže ispite. Govorio je šest stranih jezika.

Foto: Printcreen

Loš start i kajanje

Ubrzo po dolasku na Voždovac upoznaje se sa Branislavom Matićem Belim sa kojim postaje nerazdvojan prijatelj. Postaje član bokserskog kluba Radnički.

Kao vrlo mlad dolazi u sukob sa zakonom kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem.

Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška. Sa trinaest godina je ilegalno otišao u Italiju. Po povratku u Jugoslaviju počinje se intenzivno družiti sa Borisom Petkovim i Rankom Rubežićem čime biva upleten u svet kriminala. Giška je to opisao rečima: "Onima koji me optužuju da sam kriminalac kažem: u Beogradu sam se pročuo kao dosta dobar bokser, vredan u školi, a željan svega. Hoću da se i provedem, volim devojke, a para nema. Kako se snaći? Predloži ovaj ono, ajde sitno, ajde krupno, ajde pljačka... Krenuo sam iz neke želje za avanturizmom, za nekim glupiranjem, i toga se danas stidim. Ali ja to časno zovem pravim imenom."

Tek posle smrti kod Gospića u borbi sa ustašama, kao komandant Srpske garde, o Giški u našoj štampi pisano je kao o samuraju beogradskog asfalta, koji je sejao strah i smrt gde god se pojavio, kao kralju evropskog podzemlja, poslednjem romantiku među gangsterima, čoveku koji je u sebi imao dovoljno patriotizma i petlje da tri meseca pre svoje smrti javno prizna da je obožavao Tita.

Foto: Instagram/Legende devedesetih

Netruležno Giškino telo posle 26 godina!

Manje je poznato da je Giška bio duboko religiozan. Nekoliko sati pre pogibije, kumovao je na krštenju svog vojnika i pravo sa krštenja je otišao u smrt. O pobožnosti i pokajanju Giške za svoj prethodni kriminalni život svedočio je arhimandrit Lazar sa Ostroga koji je tvrdio da za svog života nije video većeg pokajnika od Giške.

Prilikom ekshumacije posmrtnih ostataka Đorđa Božovića u Beogradu, radi prenosa posmrtnih ostataka u Crnoj Gori u Kučima, na iznenađenje radnika koji su vršili ekshumaciju, nađeno je potpuno sačuvano, netruležno telo posle čak 26 godina.