Pritiskom javnosti do doživotne robije: Monstrumi do smrti iza rešetaka

Kazna doživotnog zatvora je presuda bez kraja, kazna u kojoj godine prestaju da se broje, a sloboda zauvek nestaje. Srbija je uvela ovu kaznu kao odgovor na monstruozne zločine, ugašene živote i porodice koje više nikada neće biti iste.

Danas, iza zatvorskih zidina, ovu kaznu služe oni čija su imena zauvek vezana za najteže zločine u novijoj istoriji.

U periodu od 2002. godine do 2019. godine, srpski zakoni o teškim krivičnim delima funkcionisali su bez opcije doživotne kazne - njena zamena bila je maksimalna kazna dužine od 30 do 40 godina, u zavisnosti od težine dela. U Srbiji je kazna doživotnog zatvora ponovo uvedena 1.decembra 2019. godine izmenom Krivičnog zakona, i trenutno preko 10 zločinaca svoje grehe okajava u četiri zida zatvora širom Srbije.

Prva pravosnažna presuda doživotne kazne izrečena je Ninoslavu Jovanoviću, narodu poznatom kao Malčanski Berberin, koji je 2021. osuđen za otmicu i silovanje devojčice (12) u okolini Niša. Umro je 8. jula 2022. godine.

Foto: Zoran Sinko

Ubrzo nakon te presude, stigla je ista za Dejana Dabovića - izazvan nekontrolisanom ljubomorom, Dejan je na sred ulice izbo bivšu devojku Dušanku, i potom je ostavio da iskrvari na smrt.

Virđinel Jovanov je 2022.godine prvostepenom presudom požarevačkog Višeg suda bio osuđen na 20 godina zatvora za pokušaj silovanja i ubistvo Radenke Kostić, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu, nakon što je tužilaštvo podnelo žalbu, presudu preinačio i izrekao maksimalnu kaznu, i to je bio prvi slučaj preinačenja kazne u doživotnu.

Pored ovih monstruoznih zločina, pravosnažne presude doživotnog zatvora dobili su i Branislav Muratagić (pljačka i ubistvo vlasnika menjačnice), Dejan Pavlović (teško ubistvo supruge), Radomir Blagojević (silovanje poznanice i ubistvo bivše partnerke), Goran Džonić (trostruko ubistvo sopstvenih rođaka), Miloš Nikolić (ubistvo dvogodišnjeg deteta) i Stojan Ilić (ubistvo maloletne devojčice).

Međutim, spisak se ne završava tu - Miroslav Marković (ubistvo bivše partnerke), Aldina Lakota, prva žena u Srbiji kojoj je izrečena ova vrsta kazne (ubistvo svekrve sa 121 ubodom noža), i Martin Robotka (svirepo ubistvo majke) su prvostepeno osuđeni na doživotnu kaznu, ali se čekaju pravosnažne presude.

Foto: Shutterstock

S druge strane, Miloje Janković (obljuba osmogodišnjeg dečaka), Vladimir Maksimović (ubistvo bivše partnerke), kapetan Srđan Stamenković (silovanje maloletne ćerke), i Bojan Jovičić (ubistvo vlasnika menjačnice) su isprva osuđeni na doživotni zatvor, ali su pravosnažne presude preinačene na kazne od po 20 godina.

Jedini izuzeci ove paklene kazne su maloletna lica, lica starija od 70 godina i trudnice, za koje postoji poseban sistem kažnjavanja u slučaju počinjavanja ovako zverskih zločina.

U septembru 2025.godine, podignuta je još jedna optužnica - Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Z.M. (43) i zatražilo da mu se izrekne kazna doživotnog zatvora zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio četiri teška krivična dela : silovanje, produženo krivično delo nedozvoljene polne radnje, krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Advokat Nebojša Perović bliže je pojasnio potrebu za ovakvom kaznom u Zakoniku Republike Srbije:

- Usled jednog dužeg perioda, tokom kojeg su izvršena teška krivična dela, zbog uznemirenja javnosti i zbog okolnosti i načina izvršenja tih monstruoznih dela, zakonodavac je, a usled pritiska javnosti, došao do zaključka da je nužno uvesti kaznu doživotnog zatvora - istakao je on, a onda se osvrnuo na to šta pored pooštrenih kazni smanjuje učestalost ovakvih zločina:

Foto: Foto: Miloš Rafailović

- Smatram da, pored zaprećene kazne, nužno je i da pravosudne presude budu više ispraćene u medijima, u odnosu na to kako se prati hapšenje, jer smatram da se o presudama maltene i ne govori u medijima, a na taj način se ne postiže smisao specijalne prevencije, odnosno, odvraćanje drugih od izvršenja krivičnih dela. Najbolji primer u Evropi je Belorusija, u kojoj je stopa kriminaliteta na nivou statističke greške, jer je pre više od dve decenije započela, u pravom smislu te reči, borba protiv kriminaliteta, pa su lica za krađu kasetofona iz kola osuđivana na po 5 godina, i to je danima objavljivano u svim medijima. Dodao bih da je i u Nemačkoj kaznena politika stroža - unapred se da strožija kazna - ali je uslov obavezan, što dalje znači da lice jedan deo kazne provodi na slobodi pod nadzorom, i svesno je da ako ponovi krivično delo automatski odlazi na izdržavanje obe kazne - zaključuje Perović.

BONUS VIDEO