MALA LANA ŽENU IZ BOLNIČKE SOBE ZOVE MAMA! Za roditelje ne pita, potresni detalji zdravstvenog stanja ZATOČENE DEVOJČICE

Mala Lana (8), koju je otac Uroš Pašajlić godinama držao zatočenu u kupatilu u Mirijevu, još se privikava na čvrstu hranu, jedva stoji jer zbog izgladnjivanja nema mišiće i izgovara tek poneku reč

Mala Lana (8), koju je otac iz pakla Uroš Pašajlić (38) godinama držao zarobljenu u kupatilu u stanu u Mirijevu, još je u teškom stanju, ali njen oporavak polako napreduje u dečjoj bolnici u Tiršovoj. Devojčica se tek privikava na čvrstu hranu i ne pominje roditelje, a jednu ženu iz bolničke sobe koja je bila brižna prema njoj nazvala je mamom.

U dečjem krevecu

Vukašin Čobeljić, psiholog iz Univerzitetske dečje klinike, otkrio je na TV Prva da mala Lana, kad je dovedena u bolnicu 24. marta, nije bila u stanju da samostalno jede ili da hoda.

- Njeno stanje, međutim, ide nabolje. Prioritet je njeno fizičko stanje, koje je sada nakon deset dana u bolnici znatno bolje - rekao je psiholog, i dodao:

- Devojčica je u bolnicu primljena sa deset kilograma i smeštena je na gastroenterološko odeljenje, u dečji krevetac. U početku je bila na 30 odsto unosa hrane i tečnosti, sve ostalo je primala preko infuzije i nadoknada hrane je morala da ide postepeno. Njeno stanje, po mišljenju gastroenterologa, sada je znatno bolje.

Prema Čobeljićevom rečima, malu Lanu su u bolnici polako i postepeno privikavali na normalnu ishranu.

- Bila je gladna, ali svaki preterani unos hrane kod nje bi dovodio do dijareje ili povraćanja. Postepeno se navikavala na uslove u bolnici, ali najstresniji za nju su popodnevni i večernji časovi. Ona je tada gladna, oseća potrebu da joj neko pomogne, ali mi smo u tim situacijama bespomoćni, jer bi bilo kakav unos hrane za nju bio katastrofalan, doveo bi samo do pogoršanja. To su bili trenuci kada je plakala - objasnio je Čobeljić.

On napominje da će Lanin oporavak i privikavanje na normalnu ishranu trajati dugo.

 

- Mesec, mesec i po dana je neophodno u smislu gastroenerološkog oporavka. Kada se steknu mogućnosti, onda ide i fizijatrijski oporavak, jer je u bolnicu stigla skoro bez mišićne mase i nije mogla da hoda. Sada uz pomoć vaspitača može da napravi nekoliko koraka.

Što se tiče psihičkog aspekta, trudimo se da ova sredina za nju bude predvidiva, pozitivna, stimulišuća, da je ne doživi kao traumu. Dete se adaptiralo na uslove koje je imalo kod kuće i svaka promena za njega je neka vrsta šoka, ono nije znalo za drugo. Neophodno ju je pratiti u što većoj meri i prepoznavati detetove potrebe - istakao je Čobeljić.

Lana je u početku samo ćutala i plakala, a onda je počela polako da komunicira.

- Ona komunicira, reaguje na postavljena pitanja. Sama izražava svoje potrebe. Jako tiho govori, izgovori po jednu ili dve reči. U četvrtak-petak objašnjavao sam joj da ne sme da uzima hranu jer mora stomačić da joj se oporavi. U ponedeljak, kada sam došao kod nje, povećan joj je bio unos hrane i onda je samo šapnula: "Oporavlja se stomačić." To su za nas veliki koraci. Najteže je uspostaviti kontakt, da dete ima poverenje, kontakt se uspostavlja igrom, i onog momenta kada se javi osmeh znači da je kontakt uspostavljen - objasnio je Čobeljić.

Foto: printscreen

Nega i bliskost

Koliko je važna sredina i povezanost sa brižnim ljudima, pokazalo je i to što je Lana uspostavila kontakt sa jednom ženom u bolničkoj sobi koja tamo boravi sa sinom.

- Ta žena je bila izuzetno topla i brižna i sa svojim sinom i sa Lanom. Njoj se devojčica obraćala sa "mama". To ukazuje na potrebu za negom i bliskošću. Medicinsko osoblje joj je postepeno prilazilo.

U poslednja dva dana mogli smo da je pomazimo, da joj "bacimo pet", da joj poklonimo igračku... - kazao je psiholog.

Podsetimo, za horor u Mirijevu saznalo se nakon što je ljubavnica Uroša Pašajlića 24. marta došla u policiju i prijavila ga da ju je pretukao. Tada je otkrila da on godinama drži zatočenu ćerku u stanu.

Ispostavilo se da je mala Lana 2015, odmah posle rođenja, oduzeta od Uroša i njene majke, pošto su oboje bili narkomani, ali po nalogu suda devojčica je vraćena Pašajliću kad je imala tri godine i otad počinje njen pakao od života.

Precrtala svoje ime u bojanci

Psiholog Vukašin Čobeljić otkriva i da je mala Lana u nedelju uz pomoć vaspitačice izašla na bolničku terasu, a čak je i napisala svoje ime u bojanku.

- Bila je na terasi, bojila je uskršnje jaje. Vaspitačica je napisala njeno ime, a Lana je to uspela da precrta. Ovo je, sve u svemu, specifičan slučaj i fokus nam je na njenim snagama, a ne na slabostima. Jako teško je proceniti na kom intelektualnom nivou se dete nalazi, možemo da kažemo da će verovatno postojati određene posledice, ali na nama je da budemo sada i ovde, da vidimo koje su njene potrebe sada. Moramo da budemo optimisti, ali umereni - kazao je Čobeljić.