Potresna ispovest sestre mladića koga je ubio Uroš Blažić! Stalno čujem majčin jauk

Ništa se nije vratilo u normalu, ništa nije kao pre, već je samo gore i gore, kaže Suzana Todorović, čiji je brat Dalibor Todorović (24) jedna od žrtava koje je 4. maja u krvavom piru ubio Uroša Blažića u selima Malo Orašje i Dubona.

- Slike se nižu čim zatvorim oči. I dalje čujem jauk majke kada zagrli krst i zove ga: "Sine, dođi!" - kaže na početku ispoevsti Suzana i dodaje da četiri meseca od ubistva njenog brata predugačak period, a noći nepospavane.

Foto: Marko Đoković

 

Dalibor je ubijen dok je sedeo u dvorištu škole u Duboni sa svojim prijateljima, a sestra kaže da se ništa nije vratilo u normalu od te večeri.

- Ništa se nije vratilo u normalu, ništa nije kao pre, već je samo gore i gore. Patnja za mojim bratim i porodicom koja je bila puna smeha, šale, ljubavi, topline i roditeljima mojim starim kakvi su nekada bili sve mi fali, sve mi nedostaje... Svoju bol stavljam na papir i ako suze kvase slova, kada sam noću sama otvorim dušu kada je mrak i tišina, kad me obuzmu uspomene naše i tako sačekam jutro i svetlost zore. Ne mogu da objasnim kako mi je, ali osećam da je sve gore...Jer slike se nižu čim zatvorim oči i dalje čujem majčin jauk kad zagrli krst i zove ga: "Sine dođi" - kaže Suzana. 

Ogromna patnja

Daliborova sestra kaže da četiri meseca gleda svoje roditelje i vidi kroz kakvu patnju prolaze.

- To su potresne scene koje ljude koji se tu zateknu dovodi do suza. Otac mi je jedna jaka i stabilna ličnost, kada bi trebalo da ga uporedim bio bi tvrđava dok ne vidiš šta je u njemu ne možeš da znaš kako je, ali koliku bol nosi u sebi ja to vidim znam i osećam, pati, ali unutar sebe. Zbog majke mora da se drži jer on stub oslonac, tako dobru dušu ima i ogromno srce i baš zbog toga ovo nije zaslužio. Tu je i za mene kao i ja za njih oboje.. I dalje puno sveća ima, kao da se ljudi po ceo dan smenjuju samo na grobu kod Dače - priča Suzana.

Dalibor bi 1. jula napunio 25 godina, ali njegov mladi život, pun planova za budućnost, je prekinut tog kobnog 4. maja. Njegova sestra o njemu priča kao uvek veselom, posebnom i mladiću punom ljubavi. O njemu tako pričaju i meštani sela - svako ko je upoznao Dalibora o njemu ima da kaže samo reči pune topline i ljubavi.

Foto: Privatna arhiva

 

- Jedna žena mi je ostala u sećanju kada je prišla krstu, zagrlila je i pogledala u majku i oca i rekla: "On nije bio samo vaše dete, on je bio dete sela". To mi je tako ostalo urezano i drago kad čujem, jer se time pokazuje koliko je zaista bio divan. Puno podrške i utehe smo dobili preko poruku od ljudi koje ne znamo, od ljudi koji imaju dušu iako neki nisu naše vere, nisu iz naše zemlje, važno je da su ljudi i svakome hvala, ali je jedina on uteha nama... A ja ću i dalje pisati o njemu jer je on ostavio veliki trag, takav je bio moj mlađi brat, iako nije tu sa nama ja ga i dalje volim kao da je tu. Ne priznajem sebi da ga više nema, samo trenutno nije tu, ali bolna je uspomena - ispričala je Suzana. 

Pesme posvećuju Daliboru 

Inače Suzana i njena majka svoj bol iskazuju i pišući pesme i poruke upućene njihovom Daliboru. Suzana je poslala pesme posvećene bratu.

" Sine moj, teško je biti majka bez sina voljenog, anđele moj. Danas je četiri meseca kako mi te uzeše. Je l moguće da te odnese jedna mračna noć, ne mogu da se pomirim sa tim da mi više nećeš doći. Uz miris tamjana i plamen sveće suze će liti i Boga moliti i pitati zašto on, a ne ja, kao da sam prokleta."

Podsetimo Uroš Blažić je 4. maja je uzeo "kalašnjikov" i bombe, seo u svoj "mercedes" i krenuo u krvavi pir. Prvo je pucao na mlade okupljene oko logorske vatre na igralištu u Malom Orašju, a onda na meštane Dubone koji su popravljali kapiju da bi na kraju pucao u školskom dvorištu u Duboni.

U masakru koji je počino ubio je devet, a ranio trinaest osoba. Uroš je nakon zločina pobegao, ali je sledećeg dana uhapšen i trenutno se nalazi u pritvoru u zatvoru u Smederevu. Pored njega uhapšen su i njegov otac, ujak, i brat od ujaka koji su takođe u pritvoru.