"Kada nam je Kosta ubio ćerku, umro sam i ja"! Otac Bojane Asović: " Pokušavam da živim, ali ne ide"!

Strašna tragedija koja se dogodila 3. maja u OŠ ''Vladislav Ribnikar'' u Beogradu ostavila je neizbrisiv trag na mnoge živote.

Među žrtvama Koste Kecmanovića bila je i jedanaestogodišnja Bojana Asović.

Bojana je bila jako povezana sa svojim mlađim bratom, a njena smrt ostavila je neizmernu prazninu u njihovim životima.

Majka Marija, koja radi kao policajka, saznala je za tragediju dok je bila na dužnosti. Ona je posvetila ćerki potresne reči.

- Bojana je bila nestvarna devojčica, plenila je svojom dobrotom. Od vrtića je pokazivala empatiju za druge. Roditelji su me često zvali, da mi se zahvale što je Bojana baš njihovo dete prihvatila kao novog u vrtiću, što ga je tešila kada je plakao i bila uz njega… Umela je da stane kod vrata jaslica kada bi neko išao kući, da ga ona isprati, zagli i poljubi. Bila je jedno jako veselo dete, uvek nasmejana.

Foto: facebook

U školi je pokazala neverovatnu zrelost već od prvog razreda… Njene sveske su bile besprekorne kao slikovnice. Svi su voleli da je zovu ako nešto treba da se prepiše, napiše, jer su znali da je sve na svom mestu, da sve lepo piše. Kako je odrastala, sve više su dolazile do izražaja njene vrline, volela je da pomaže drugima, bila je pravi drug. Bilo je dovoljno da ona ponese pernicu i svi bi u odeljenju imali olovke, gumice, sve što im je trebalo. Takođe i užinu… Često sam je pitala da li si pojela užinu, govorila je nešto malo ili čak nisam… Zato što bi redovno svakome ko joj traži davala… Govorila mi je׃ "Ne mogu mama da ne dam kada mi traže". Isto tako nije volela svađu… Ako bi se, pak, zadesila na takvom mestu, umela je da se udalji i da kaže׃ "Ne mogu da se svađam i tužakam, to najviše mrzim. Umela je da čuva tajne kao niko. Nije volela nepravdu i to je, takođe, kao vrlo mala umela da oseti.

Sa samo 11 godina, bila je veliki čovek i dete u isto vreme. Kada se ona pojavi, svi smo u nju gledali kao u svetlost koja nam govori kako da živimo. Njen brat je u sastavu čiji je naslov bio "Osoba kojoj se divim", pisao upravo o njoj, za njega je ona bila nešto posebno.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

- Umela je savršeno da crta, ali kada je krenula u 5. razred, krenule su veće obaveze, pa nije imala vremena mnogo za to… Dobijala je u školi peticu za peticom… Jednom prilikom sam htela da joj pomognem da prvi put nacrta ram iz tehničkog sa tačnim promerom, ona me je pustila da počnem, a onda je uzela lenjir i rekla׃ "Nije ti ovo dobro", i pokazala mi gde sam pogrešila i sama nacrtala perfektno. Volela je mnogo da gleda kvizove, kad završi sa obavezama, to nam je bio najlepši deo dana… Omiljeni kviz bio joj je Slagalica… Bila je savršena u igri slagalica, moj broj i asocijacije… Svi koji su poznavali Bojanu, govorili su da je bila nestvarna devojčica. A imala je samo 11 godina - preneo je RTS.

Otac Bojan se u sudu prisetio sreće pre tragedije i izrazio duboku tugu i osećaj nepravde zbog gubitka svoje ćerke.

- Sve ono čemu smo Marija i ja težili i trudili se, sve je uništeno. Osećam veliku tugu i nepravdu. Ja sam tada umro. Pokušavam da živim, ali ne ide. Bojana je s bratom bila povezana, bili su kao blizanci. Bila mu je sve ono što starija sestra treba da bude. Kad je ona pričala, ja sam stajao mirno. Uvek sam žurio da dođem kući, da ih vidim - rekao je Bojan nedavno u sudu.

Kosta K. (14), učenik iste škole, 3. maja je počinio masakr u kojem je ubio devetoro svojih vršnjaka i školskog čuvara. 

Nakon ove tragedije, dečak-ubica Kosta K. se nalazi na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, dok je njegov otac Vladimir Kecmanović u pritvoru. Protiv njega i Kostine majke, Miljane Kecmanović, vode se parnični i krivični postupci koje su pokrenuli roditelji ubijene dece.