On je bio srpski Toni Montana: Kada mu je policija opkolila vilu, čuveni narko-bos je izleteo sa "kalašnjikovim"! (FOTO/VIDEO)

Bojan Petrović je bio pripadnik "voždovačkog klana", surovi reketaš i pljačkaš, narko-bos i jedan je od retkih "loših momaka" koji je imao novca i razrađen posao u inostranstvu, ali je i pored toga izabrao kriminal.

Odudarao je po svemu od drugih kriminalaca. Imao je ogromnu, raskošnu vilu, za koju tvrde da je bila bolja i od one Dušana Spasojevića u Šilerovoj ulici u Zemunu, na policiju je išao "kalašnjikovima" sa heroinom u torbama. O svojim dogodovštinama pričao je kao o igri. Bojan Petrović izrešetan je u svom "jaguaru" u centru Beograda zajedno sa prijateljem Zoranom Bogdanovićem Kepom.

Čaure na asfaltu, a u "jaguaru" tela

Oko pola sata posle ponoći, u noći između 28. februara i 1. marta 1998. godine, braon "jaguar" zaustavio se na semaforu na uglu ulica Carice Milice i Brankove. Prolaznici koji su se tu zatekli radoznalo su zagledali lepu limuzinu, kotorske registracije, kojom je upravljao Petrović, a na mestu suvozača bio je Bogdanović. Sa kraja kolone automobila koji su čekali zeleno svetlo na semaforu izleteo je, uz škripu guma, "fijat" bez registarskih oznaka i naglo se zaustavio ispred "jaguara".

 

Foto: printscreen facebook

 

 

Dvojica nepoznatih mladića potegla su automate i ispalila po rafal u Petrovića i Bogdanovića. Dodali su gas i sjurili se preko Brankovog mosta prema Novom Beogradu. Gomila vrelih čaura ostala je na asfaltu, a u "jaguaru" dva tela. Pojavilo se i zeleno svetlo na semaforu, ali to više nikome nije bilo važno.

Nagađalo se, ali se nikada nije zvanično potvrdilo, da je ubistvo Petrovića bila osveta za nestanak i likvidaciju Vojislava Raičevića, poznatijeg kao Voja Amerikanac. Mnogi su Bojana pominjali i kao direktno odgovornog za smrt Zorana Dimitrova Žuće, koga je navodno pozvao da se sastanu da bi poslovao sa njegovim prijateljima iz Crne Gore. Žuća je ubijen iste večeri. 

Ubice Bojana Petrovića i Zorana Bogdanovića, zvanično, zauvek su ostale nepoznate.

 

Sa "kalašnjikovima" na policiju

Petrovićeva vila je bila u slepoj ulici, svuda su bile kamere, a ograda je bila pod visokim naponom. Ako bi neko nekako uspeo da isključi struju i preskoči ogradu, za njega je gazda imao posebno iznenađenje. U dvorištu se nalazio kavez sa pravim vukom, koji je puštan ako bi u dvorištu pojavio neznanac.

 

 

Jednom su, na dojavu da je u kući sa kurirom i nekoliko kilograma heroina, ispred kapije vile došli policajci. Niko od njih nije smeo da uđe prvi. Kad je, u jednom trenutku, iz dvorišta izašao čovek sa torbom, startovali su ga ubeđeni da je to kurir koji nosi novac ili drogu.

Ispostavilo se da je bio vodoinstalater. U tom trenutku iz dvorišta su kolima izleteli Petrović i kurir sa "kalašnjikovima", noseći torbe sa heroinom i parama, ali policija nije imala odobrenje da puca.

Petrovića je najbolje opisao bivši policajac: "Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on.“

 

Vlasta Petrović i Arkan

Nije bio ni nalik uobičajenoj predstavi o kriminalcima, što je često uspevao da iskoristi u teškim trenucima uz nevin osmeh i lik dobrog dečka. Voleo je da priča za medije i sllika se.

Vlasta Petrović, zvani Crnogorac, otac Bojana Petrovića, veliki boem, kockar tople ruke, šarmer i iskusni delinkvent, u Švedsku je došao još 1966. godine, jedni kažu kao obaveštajac, a drugi kao gastarbajter. Vlasta Petrović slovio je za čoveka koji je proizveo neke od najuspešnijih operativaca bivšeg DB-a, ali su, po svemu sudeći, njegova prijateljstva utrla i put kojim je Bojan krenuo sa prvim danima punoletstva.

 

Foto: printscreen facebook

 

Vlasta je sa Željkom Ražnatovićem Arkanom bio pajtos, obojica su volela kocku i Nataliju, Željkovu devojku i suprugu. Prvi ju je poštovao kao otac snaju, a drugi je bio zaljubljen u nju toliko da ju je slušao kao majku.

Hapšenje u Švedskoj 

Kad je Bojan stigao u Švedsku, otac mu je bio u zatvoru jer je, kad je napadnut u svom noćnom klubu, ubio napadača, navodno u samoodbrani, ali je ipak osuđen na robiju. Sa 22 godine je od oca preuzeo razrađen i unosan posao vođenja bara. Radio bi petnaestak dana, potom dvadeset putovao po Evropi: Kopenhagen, Amsterdam, Hamburg, Frankfurt.

Vođenje noćnog kluba ga nije privlačilo, uprkos velikom novcu koji je donosilo. Radije je iz čistog hira u Malmeu, Geteborgu, Stokholmu sa tada nadaleko poznatim Čarlijem i Hasom živeo od pljački i "reketa".

- Mnogi su nam davali procenat od klubova i restorana jer su nas se plašili. Lično sam pregovarao sa vlasnicima grčkog restorana "Bahus". Odbili su nas, pa smo otišli tamo sa kanisterom benzina i počeli da polivamo restoran. Vlasnici su se odmah predomislili i pristali da nam plaćaju 25 odsto od prihoda. Velika zarada, restoran je odlično radio, imao je oko 500 stolova - pričao je Bojan sa radošću o tome.

 

Foto: printscreen facebook

 

 

U Stokholmu je uhapšen pred televizijskim kamerama, samo nekoliko dana pre planirane pljačke bogatog Turčina.

- Ocinkario nas je naš čovek. Bili smo u šteku iz kog smo odlazili da pratimo Turčina. Pljačka je bila komplikovana, jer je živeo sa mnogobrojnom porodicom. Tog jutra me je probudio pucanj, pogledao sam kroz prozor i video pet policijskih kombija, specijalce sa šlemovima i pancirima. Ispalili su suzavac. Čarli je zgrabio dva pištolja i pošao ka vratima, ali sam ga zaustavio, jer bi nas pobili. Pozivali su nas preko megafona da se predamo. Otvorio sam vrata i dobio udarac kundakom u čelo - pričao je kasnije Bojan.

Sa Giškom u Poljskoj

Bio je to kraj dvonedeljne potrage za grupom mladića koja je usred grada pretukla policijsku patrolu, razoružala je i pobegla službenim kolima za Malme. Ubrzo su otkriveni, uhapšeni i osuđeni na po sedam godina zatvora. Nijednu od prethodnih pljački nisu priznali, a policija nije imala dokaze.

Posle dva pokušaja bekstva razmestili su ih u posebne zatvore. Kad je u trećem pokušaju uspeo da pobegne, Petrović se domogao Danske, a zatim i Poljske, gde se našao sa Đorđem Božovićem Giškom. Plate Poljaka su tada bile oko 60 maraka, a naši kriminalci su u džepovima imali i više desetina hiljada.

 

Foto: printscreen facebook

 

- Jednom smo Giška i ja išli u Ščećin. On je imao 60.000 maraka i 10.000 dolara, a ja 15.000 maraka. Poljaci su tada bili bukvalno gladni. Da su znali šta imamo kod sebe, sigurno bi nas ubili. Ne znam kako se pročulo da je došao Giška, najjači srpski kriminalac, i pojavila se neka nabildovana budala. Hteo je da se bije s njim, da polože po 200.000 zlota, oko 3.000 maraka. Giška je izvadio 3.000 maraka, rekao mu da uzme pare, da je jači, i tako je izbegao nepotrebnu tuču. Posle nas je ovaj svuda pratio, njegovi ljudi su nas čuvali - sećao se Petrović.

Kasnije se upoznao s poznatim beogradskim kockarom koji mu je objasnio da se u bakari, koja se tada najviše igrala u Švedskoj, može uspešno manipulisati. Sistem je, kao i u svim prevarama, bio jednostavan. 

Prvo veče je njegov prijatelj namerno izgubio 6.000 maraka, pa su ostali kockari mislili da je stigla ovca za šišanje. Sutradan im je, međutim, Bojanov saučesnik odneo 100.000 maraka, a naredne večeri još 70.000. Kad su posumnjali da nešto nije u redu, bilo je kasno. Tek posle nedelju dana shvatili su da se ni u jednom špilu velike karte ne pojavljuju u crvenoj boji. Isto su pokušali i u drugoj kockarnici, ali ih je vlasnik otkrio.

Osveta za likvidaciju Branka Rubežića

Kad je, 1985. godine, uštedeo dosta novca, poželeo je da razbojništva ostavi za sobom i kupi lokale u Beogradu. Međutim, sukob između njegovog prijatelja Borisa Petkova i Ranka Rubežića promenio mu je planove.

Rubežić je zbog sukoba s Petkovim, čiju pozadinu niko pouzdano nije znao, nameravao da ga likvidira. Rubežićev preki karakter dozlogrdio je i njegovim prijateljima Vuji i Dadilji, sa kojima su Petkov i Bojan Petrović odlučili da ga likvidiraju. Rubežića su sačekali na Konjarniku i ka njemu ispalili oko 60 metaka, od kojih ga je pogodilo 30. Likvidacija Rubežića ostala je zabeležena kao prvi mafijaški obračun u Srbiji.

Na suđenju Petrović i Petkov nisu priznali da su i sami ispalili hice u Rubežića. Sud to nije uspeo da utvrdi. Osuđeni su za saučesništvo i kažnjeni sa po pet godina zatvora. Žalili su se, ali im je Vrhovni sud povećao kaznu, Petkovu na sedam, a Petroviću na šest godina.

Pričalo se da je Bojan bio jedan od vodećih narko-bosova. Da bi u tome uspeo, kako su tvrdili poznavaoci beogradskog podzemlja, morao je da ukloni Gorana Vukovića Majmuna, Dragana Joksovića Joksu u Švedskoj i Zorana Dimitrova Žuću na Konjarniku. Kao počinioci tih likvidacija nezvanično su pominjani izvesni Roga, Voja Amerikanac i sam Bojan Petrović. Sva trojica su te 1998. godine već bila ubijena.