Parket od afričkog oraha, nameštaj od ponijeve dlake! Šiptar urlao kada je video šta mu rade sa vilom u Šilerovoj

Vila u Šilerovoj, sedište zloglasnog zemunskog klana, vlasništvo Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma srušena je 14. marta 2003. godine, dva dana posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

Tada su specijalci upali u luskuzno izdanje i uhapsili one koje su tu zatekli. Još se ne zna ko je tačno dao nalog za rušenje vile u Šilerovo, a mediji u Srbiji su godinama pisali razne verzije ovog događaja.

Ipak, ostaje činjenica da je rešenje o uklanjanju bespravno sagrađenog objekta na placu u ovoj zemunskoj ulici doneto 10. marta 2003, samo dva dana pre atentata na srpskog premijera Zorana Đindića, a ono je započeto dva dana posle njegove smrti.

 

 

Foto: MUP Srbije

 

Prvi kramp u zidine udaren je 14. marta 2003. godine u 15 časova, a kompletna zgrada srušena je 13 dana kasnije.

Kuća čiji je vlasnik bio pokojni vođa klana Dušan Spasojević, prema nekim procenama, vredela je tadašnjih 8,5 miliona maraka, a stvari koje su se u njoj nalazile retko su se mogle videti i na filmu.

Upravo su ovakvim enterijerom „zemunci" fascinirali svoje goste, koji su u Šilerovoj, između ostalog, mogli da se kupaju u olimpijskom bazenu sa mozaikom od retkog kamenja iz okeana, i to u obliku delfina, sede na garniturama od ponijeve dlake, hodaju po parketu od afričkog oraha, ali i da uživaju u staklenoj bašti s retkim tropskim biljem.

 

 

- Objekat je obezbeđivao diskreciju jer je bio opasan zidovima visine sedam metara. Zbog toga je bio idealno mesto za nezaboravne žurke i druženja koji su organizovani za posebne moćnike u to doba. Svi oni su bili zaprepašćeni unutrašnjošću vile. Sve najskuplje što je postojalo tada bilo je u Šilerovoj - ispričao je sagovornik koji je radio na opremanju raskošnog zdanja.

Srušena zbog dokaza?

Kako se veruje, jedan od razloga za rušenje Šilerove je i skrivanje DNK političara koji su dolazili, naročito se kupali u bazenu, odakle bi kasnije mogao da se uzme DNK.

- Dan posle ubistva premijera Đinđića, u političkoj euforiji - da se na neki način osvete Dušanu Spasojeviću i „zemunskom klanu" - doneta je odluka i počelo je rušenje objekata u Šilerovoj ulici. Ostaće večita dilema zbog čega je to ekspresno učinjeno bez bilo kakvog sudskog ili inspekcijskog rešenja. Spekulisalo se da je to učinjeno da bi se uništili tragovi boravka nekih ličnosti u Šilerovoj. Da se ne bi na kasetama videlo ko je sve dolazio kod Dušana Spasojevića - izjavio je svojevremeno Mile Novaković, bivši šef Uprave kriminalističke policije (UKP)i dodao:

 

 

- Što bi se rušila zgrada, dovoljno je bilo pokupiti kasete i kompjutere... Ruši se bazen da se ne bi našle dlake, gde bi se DNK analizom utvrdilo ko se sve kupao u bazenu. Oni na koje se ciljalo su u svojim saopštenjima i svedočenjima ispričali da su dolazili u Šilerovu i brčkali se u bazenu.

Gradnja Šilerove 38 završena je novembra 1999. godine, a parcela na kojoj je sagrađena imala je 1.064 kvadratna metra. Prazan plac sada vredi oko 1,2 miliona evra.

Početkom 1999. jedino je postojala kuća Lukovića u kojoj su živeli njih dvojica i Spasojevićeva supruga i ćerka. Za druge dve kuće bili su postavljeni samo temelji. Gradnja je počela aprila 1999, posle početka bombardovanja.

 

 

Foto: MUP

 

Oko sto radnika učestvovalo je u izgradnji koja je završena novembra te 1999. i prema nezvaničnim procenama koštala je oko osam miliona evra.

Izgrađena je Spasojevićeva kuća sa prizemljem i dva sprata od 1.050 kvadratnih metara i podrumom iste veličine. kao i gostinska kuća od 160 kvadratnih metara. Takođe je izgrađen i bazen u dvorištu 24,8 puta 12,4 metara.

Postojeća Lukovićeva kuća od 265 kvadratnih metara je uređena. Zdanje se nalazilo na površini od 40 puta 65 metara i bilo je opasano bedemom od četiri metra.

U gradnju je potrošeno 60.000 cigla, 18.000, blokova, 60 tona gvožđa i oko 250 kubika betona. Molerskih radova bilo na 3.000 kvadratnih metara, po ceni od 90 nemačkih maraka, pa su vođe klana potrošile samo za moleraj oko 270.000 maraka.

Gipsani radovi su rađeni na 1.200 kvadratnih metara, a postavljeno je 3.000 metara instalacija. Samo je najkvalitetnija keramika koštala oko 350.000 maraka.

U Lukovićevu kuću postavljeno je na 220 kvadratnih metara najkvalitetnijeg hrastovog parketa, a u Spasojevićevu na 200 kvadratnih metara orahov parket. Stolarski radovi su, takođe, rađeni od najboljeg punog drveta, presvučenog furnirom od mahagonija, što je ukupno koštalo 105.000 evra.

U svim prostorima bilo je podno grejanje, kao i u delu dvorišta, jer je Spasojević rekao izvođačima "da je brže i lakše da se sneg otopi nego da se čisti".

Kovana ograda od 50.000 maraka

Samo je kovana ograda na stepeništu i galeriji koštala 50.000 maraka. Stepenište je sagrađeno od 38 blokova granita od kojih je svaki koštao po 500 maraka. Između kuća postavljena je staklena nadstrešnica koja je plaćena 80.000 maraka.

U Spasojevićevoj kući bilo je šest kupatila, a Lukovićevoj i gostinskoj kući po dva. Sva kupatila su opremljena sa najluksuznijim elementima, a pored dva kupatila sagrađena su turska kupatila.

Rušenje zbog nelegalne gradnje počelo je dva dana posle ubistva premijera Zorana Đinđića 14. marta u 14 sati i trajalo je do 27. marta 2003. To je tada bila jedina opcija jer je Zakon o oduzimanju imovine stupio na snagu tek šest godina kasnije, 1. marta 2009.

 

Foto: Printscreen You Tube

 

Policija je ušla u zdanje u Šilerovoj ulici 13. marta, ali su Spasojević i Luković već bili u bekstvu.

Prema izjavama svedoka saradnika Spasojević je nekontrolisano urlao kada je video da je počelo rušenje zdanja. On i Luković ubijeni su 27. marta u večernjim satima u policijskoj akciji u Meljaku, kada je rušenje već okončano.

Udovice pokojnih vođa zemunskog klana Tatjana Spasojević i Maja Luković tužile su svojevremeno državu zbog rušenja Šilerove i tražile odštetu veću od osam i po miliona evra.

Plac, čija vrednost je oko 1.200.000 evra, oduzela je država.

Podsetimo u seriji "Sablja" pominju se gotovo svi članovi zemunskog klana.
 

DEO NEVIĐENOG LUKSUZA ŠILEROVE

- 50 velikih umetničkih slika u glavnoj i dve manje kuće

- staklo na stolariji je bilo popunjeno argonom, a ne običnim vazduhom

- jedan pločica za bazen koštala 380 nemačkih maraka

- dva parna kupatila

- gipsani radovi na 1.200 kvadrata

- stolarski radovi od najfinijeg punog drveta

- kovana ograda na stepeništu u kući koštala 50.000 maraka

- armatura zgrade je bila rađena gvožđem kao da je reč o atomskom skloništu