Čume bio prvi svedok saradnik! Zemunci hteli da ga ubiju, žena ga trovala, a on ih pokopao na sudu!

Ljubiša Buha Čume (60), koga u seriji "Sablja" igra poznati glumac Ljubiša Milišić bio je prvi svedok saradnik u istoriji srpskog pravosuđa!

Ljubiša Buha važio je za vođu klana iz Surčina, koji je počeo da se pojavljuje na mapi beogradskog podzemlja polovinom devedesetih, jedne od najburnije decenije u našoj zemlji.

Kažu da se pojavio u trenutku kada je dorćolski i zemunski klan "krvario", pa su tako Surčinci isplivali, preuzimajući primat na beogradskom tržištu droge i kradenih automobila.

Bavili su se trgovinom narkotika, švercom duvana i benzina, ubistvima, iznudama, otmicama, oduzimanjem motornih vozila i vraćanjem ukradenih automobila za novac. Najpoznatiji su po krađi i trgovini ukradenih automobila. Smatrali su ih “gospodarima auto mafije Balkana”.

Takozvani "zemunski klan" nastao je u beogradskoj opštini Zemun, gde je u to vreme veliki kriminalni kredibilitet imao surčinski klan i njegov glavni član Ljubiša Buha Čume.

 

Foto: MUP Srbije

 

Ova organizacija je u narednom periodu postala toliko moćna, da su imali ogroman uticaj ne samo na dešavanja u svetu kriminala, već i na procese u političkom životu Srbije.

Klan je u početku imao dva člana, to su bili Dušan Spasojević zvani "Šiptar" i Mile Luković zvani "Kum". Klan se u početku bavio sitnim kriminalom krađom automobila i prodajom narkotika. Moć klana je iz dana u dan rasla, povezanost policije i kriminalne grupe je funkcionisala jako uspešno. Poznanstvo sa Miloradom Ulemekom Legijom je zemunskom klanu dalo još veći autoritet i moć. Glavni član zemunskog klana je novac delio članovima u zavisnosti od toga koliko je ko doprineo uspešnosti operacije.

 

Foto: Printscreen You Tube

 

NAJKRVAVIJI RASKOL U PODZEMLJU, DA TI ČUVAMO KRAVE-NEĆEMO

Najveći i najkrvaviji raskol u podzemlju dogodio se cepanjem "surčinskog klana" čiji je vođa bio Ljubiša Buha Čume.

Njegovi dotadašnji vojnici Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum odmetnuli su se od njega i napravili "zemunski klan", koji je munjevito preuzeo primat u trgovini drogom, a to je obeleženo kravom eliminacijom konkurencije na beogradskim ulicama.

Navodno, do cepanja "surčinskog klana" došlo je početkom 2001. godine, kada je Čume okupio jezgro svoje kriminalne grupe i saopštio im da posle rušenja Miloševića, u kome je ova ekipa učestvovala na strani demokrata, neće se više baviti kriminalom, nego će sav svoj novac legalizovati kroz privatizacije.

Čume im je objašnjavao koji će poslovi biti najunosniji, i u kojim bi privatizacijama trebalo učestvovati, navodeći, između ostalog, i kupovinu poljoprivrednog zemljišta i stočarskih zadruga.

Kruži priča da je Mile Luković Kum tada pobesneo i odbrusio Čumetu:

– Mi da ti čuvamo krave, nećemo!

Spasojević i Kum odbili su da se legalizuju, napravili su svoje tvrđave u Šilerovoj u Zemunu, i zajedno sa Miloradom Ulemekom Legijom, komandantom JSO, krenuli u obračune sa "surčincima" koje je Ljubiša Buha samo pukom igrom sudbine preživeo. 

 

Foto: Printscreen You Tube

 

LJUBIŠA BUHA ČUME "MEDICINSKI FENOMEN"

Maja 2002. godine Čume je primljen na VMA bez svesti i pulsa, sa srčanim zastojem koji je toliko dugo trajao, da je proglašen medicinskim fenomenom.

Bio je otrovan, i klinički mrtav, međutim, posle reanimacije vratio se u život, a ustanovljeno je da su njegovu tadašnju suprugu Ljiljanu pripadnici "zemunskog klana" ucenjivali, te da ga je ona trovala.

LJILJANA BUHA - PRVA DAMA VOĐE KLANA

Ljiljana Buha je osumnjičena da je 2002. godine pokušala da otruje tadašnjeg supruga, Ljubišu Buhu Čumeta. Njoj se na teret stavljalo da je 2002. godine, kako su mediji tada pisli, po nalogu vođe nekadašnjeg "zemunskog klana" Buhi u piće sipala nepoznatu supstancu, u nameri da ga otruje. Sud je, međutim, u februaru 2014. godine utvrdio da takve optužbe nisu dokazane.

 

Foto: MUP Srbije

 

"DIFENS ROUD" DIGNUT U VAZDUH 

Na Buhu je 3. avgusta 2002. godine u dvorištu firme "Komgrap - Dinara" pokušan atentat, kada je ubijen njegov telohranitelj Ivica Nikolić, a Čume je opet imao sreće jer se napadaču, koji ga je držao na nišanu, u trenutku kad je hteo da ga likvidira, zaglavio metak u cevi.

Krajem te godine, u decembru 2002.godine Čumetovo preduzeće za asfaltiranje puteva "Difens roud" dignuto je u vazduh, u trenutku kad je on došao u sedište firme.

"Difens roud" dignut je u vazduh sa 33 kilograma plastičnog eksploziva.

BEKSTVO U TURSKU, SPASAO GA INSTTIKT

Ubistvo Buhe su planirali Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija.

Čume se krajem janura 2003. godine pojavio u ambasadi Srbije i Crne Gore u Ankari. Prethodno je na bizaran način preživeo pokušaj likvidacije u Istanbulu u režiji njegovog dojučerašnjeg najbližeg saradnika Dejana Milenkovića, zvanog Bagzi, koji je takođe kasnije svedočio protiv "zemunskog klana".

Turski rum servis je uvek kasnio, a tog jutra je čuo kucanje na vratima prilično brzo u odnosu na prethodne dane. Čume je u momentu shvatio da je pred vratima neko drugi, a ne konobar. Odmah se dao u beg. Bio je u pravu, jer je na vratima njegove sobe stajao Bagzi. Dokopao se automobila i odvezao se do Ankare gde je nasilno upao u našu ambasadu i tražio da ga zaštite.

 

Foto: EPA

 

Buhi je glavu spasao instinkt. Danima je boravio u tom hotelu i svakog jutra je imao mali ritual. Ustajao je u isto vreme, tuširao se i potom naručivao da mu donesu doručak u sobu. Kad je posluga u sobu koja uvek kasni stigla pre vremena, Čumetu je bilo jasno da mora da beži.

Prve zvanične iskaze kao potencijalni svedok saradnik Buha je tužilaštvu dao upravo u Slovačkoj. Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Jovan Prijić je išao u Slovačku da sasluša Buhu. U dva sata ujutru 11. marta 2003. godine, tužilac se vratio u Srbiju sa potpisanim iskazom Ljubiše Buhe Čumeta.

 

ATENTAT NA PREMIJERA I AKCIJA "SABLJA"

Ubrzo posle ovog napada, dogodio se atentat na premijera Zorana Đinđića, za koji su optuženi "zemunci" kao i nekadašnji vođa JSO Milorad Ulemek Legija sa nekoliko svojih pripadnika, dok je Čume dobio status svedoka saradnika.

 

Foto: Foto: EPA Images

 

Ono što je Buha tada otkrio, bilo je ključno u pomoći policiji da otkrije ubice premijera, sve zločine zemunskog klana, razjašnjavanje ubistva Ivana Stambolića, zločina na Ibarskoj magistrali, ali i brojnih otmica i ubistava koje su zajedno počinili pripadnici klana i Jedinice za specijalne operacije. 

Mediji su tada prenosili da je tokom policijske akcije „Sablja" istražnom sudiji Četvrtog opštinskog suda u Beogradu predata dokumentacija o „surčinskoj grupi”. Umesto Buhe, na čelu ove grupe navedeni su njegov brat Novak i Ljubomir Jovanović Stakleni. Ovo je, smatralo se, dovelo do toga da Buha nesmetano stekne status svedoka saradnika.

 

Foto: EPA/printscreen

 

Njegovi iskazi, iako tretirani kao službena tajna, navođeni su u pojedinim medijima. On je 19. aprila 2004. godine, kada se pojavio na sudu kao svedok saradnik, zahtevao da javnost bude isključena. Koliko je poznato govorio je o ubistvima, otmicama i trgovini narkoticima "zemunskog klana", dok o samom ubistvu premijera Đinđića nije "mnogo znao" , jer je u to vreme već bio u sukobu sa „zemuncima”.