Pre 20 godina predao se Milorad Ulemek Legija! Atentator na Đinđića je bio pripit, imao je kosu do pola leđa, a sastao se sa ovim političarima!

Bradat, s kosom do pola leđa i pripit, 2. maja 2004. godine, najtraženiji srpski begunac, izašao je iz kuće i prišao žandarmima.

Predstavio se i rekao da hoće da se preda, a oni su ga šokirano posmatrali i nisu verovali da je to on. "Šta ste se us*ali kao pi*ke?!", viknuo im je. Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, iznenadio je sve kada se pre 20 godina, posle 14 meseci bekstva, predao policiji. Od tada je iza rešetaka i trenutno je u samici "Alkatraza" u Zabeli, najstrože čuvanog zatvora u Srbiji.

Detalji predaje bivšeg komandanta "Crvenih beretki", kao i samog skrivanja, a posebno razlozi zbog kojih se odlučio na taj korak i danas su malo poznati i tema su svakakvih spekulacija. Nije poznato gde se Legija skrivao tih 14 meseci, ko su mu bili jataci, kada je ponovo došao u kuću u Filmskom gradu, kao i mnoge druge stvari.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

Kada se tog 2. maja 2004, godine, oko 9 sati uveče, pojavio ispred kuće, uplašio je žandarme. U strahu koji ih je blokirao, povukli su se nekoliko metara, a zatim izvukli pištolje i držali ga na nišanu. Od žandarma je zahtevao da zovu komandanta Žandarmerije Gorana Radosavljenića Gurija.

- Čuo sam se sa žandarmima na licu mesta. Jedan od njih mi je rekao da je tu Legija i da hoće da se preda. Tražio sam da ga čujem telefonom, da proverim da li je to istina. Prepoznao sam mu glas. Tada sam naredio komandantu odreda da ode po njega. Naredio sam komandantu Beogradskog odreda da ode po njega, pozvao ministra Dragana Jočića i načelnika Resora javne bezebednosti Miroslava Miloševića. Dogovor je bio da ga dovedemo u MUP Srbije - ispričao je svojevremeno nekadašnji komandant žandarmerije Goran Radosavljević.

Foto: EPA

Legija im je, kako je rekao, ispričao da se nakon 14 meseci bekstva predao da svoju porodicu ne bi doveo u opasnost. Tvrdio je da se sve vreme krio u kući, u tajnoj prostoriji, u koju je ulazio kroz plakar.

Na dan njegove predaje, Legijina supruga Aleksandra bila je s decom u poseti rođacima u Vukovaru, gde je rođena, za prvomajske praznike. Kad ona nije bila u kući, Legiju je opsluživao njen brat od strica, koji je živeo sa njima. Aleksandrin rođak, kako je ranije ispričao Mile Novaković, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije, nije uspeo da ga zadrži. Panično je zvao Aleksandru: "Izašao je ispred zgrade, hoće da se preda". Ostavila je decu, sela u džip i dojurila nazad, tražeći da razgovara s njim, da pokuša da ga ubedi. Odbijao je razgovor. 

Posle Ulemekove predaje, u MUP Srbije stigao je i tadašnji šef BIA Rade Bulatović i on je, zajedno sa tadašnjim ministrom policije Draganom Jočićem, više od dva sata razgovarao sa Legijom iza zatvorenih vrata. Sadržaj tog razgovora ostao je tajna do danas, a nakon Ulemekove predaje nagađalo se zbog čega je u stvari to uradio.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Posle Ulemekove predaje, u MUP Srbije stigao je i tadašnji šef BIA Rade Bulatović i on je, zajedno sa tadašnjim ministrom policije Draganom Jočićem, više od dva sata razgovarao sa Legijom iza zatvorenih vrata. Sadržaj tog razgovora ostao je tajna do danas, a nakon Ulemekove predaje nagađalo se zbog čega je u stvari to uradio.

Bujošević, jedan od njih, na ratištu je nekoliko puta Legiji bukvalno spasao život. Zbog toga ga je, kako su ispričali njegovi saborci, po svemu sudeći pekla savest, jer je on slobodan, a oni robijaju.

Posle atentata na tadašnjeg predsednika Vlade Zorana Đinđića, za Legijom i za pripadnicima "zemunskog klana“ bila je raspisana poternica, a mediji su pisali da je viđen u Švajcarskoj, Bosni, na Tajlandu.

Foto: Zoran Sinko

Pored osuđujuće presude za učešće u atentatu na premijera, Ulemek je osuđen i za saučesništvo u četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali, kao i za ubistvo Ivana Stambolića.

Šta se sve događalo 2. maja 2004. godine, tokom noći kada je Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant "crvenih beretki", odlučio da se preda policiji? Svoja saznanja o ovoj večeri, koja je i dan-danas obavijena velom misterije, otkrio je nekadašnji šef Odseka za krvne delikte Žarko Popović Pop.

- Legija se predao 14 meseci nakon ubistva Đinđića. Verujem da nije hteo da se preda, da bismo ga teško pronašli. Mislim da se tu negde krio - vratio je film Popović na sve ono što se desilo pre 20 godina.

Ovaj iskusni policajac otkriva i sva saznanja koja je imao o tome gde je Ulemek bio na sam dan ubistva premijera Srbije 12. marta 2003. godine.

- Kruže razne priče. Sve to je rekla-kazala, te priče da li je u kolima sedeo na jednom ili drugom mestu. Uveren sam da je čekao ili da mu je neko dao mig, ali to ne mogu da tvrdim. Činjenica je da je izašao iz svoje kuće, a Žandarmerija ga je odvela u gradski MUP i papirološki ga razdužila. Sa njim više niko nije imao pravo da priča jer je predat tužilaštvu - ispričao je Popović.

Ali, neko je ipak pričao sa Legijom.

- Na putu od 29. novembra ka Centralnom zatvoru on je svratio u MUP Srbije u Kneza Miloša. Tamo su ga dočekali tadašnji ministar policije Dragan Jočić, Rade Bulatović, u tom trenutku direktor BIA, pa Miroslav Milošević, u tom momentu načelnik Resora javne bezbednosti, Zoran Stojković, koji je bio ministar pravde, i neobavešteni Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik Vlade Srbije - otkriva Popović.

Sastanak Legije sa njima trajao je neuobičajeno dugo.

- Šta su oni sa njim tu razgovarali šest sati - to niko ne zna! To je ostao tajni razgovor. U istrazi oko ubistva Zorana Đinđića morali su da se saslušaju i političari kako bismo dobili odgovor zbog čega su prekršili zakon. Nije poznato ni šta je tadašnji generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić radio na tom sastanku. Mi kao pripadnici službe nismo imali pravo da razgovaramo sa Legijom. Mogu samo da iznesem pretpostavku da su svi oni možda očekivali neku kapitalnu priču od Legije, nisu je dobili, pa ih je bilo sramota posle da pričaju - smatra Popović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.