Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime, a malo njih zna ko je bio on!

Antonio Agostino Neto bio je prvi predsednik Angole, pesnik i narodni vođa, osnivač marksističkog Narodnog pokreta za oslobođenje i jedan od vođa borbe za nezavisnost te zemlje koja se dogodila baš na današnji dan.

Neto je rođen u gradiću Katete u pokrajini Bengo u Angoli 1922. godine. Bio je poznata ličnost od četrdesetih godina 20. veka, kad je postao značajan član pokreta koji je težio vraćanju tradicionalnoj angolskoj kulturi. Uprkos svom učešću u nacionalističkim pokretima, studirao je medicinu u Lisabonu.

Nakon što je diplomirao medicinu, vratio se u Angolu, gde je odmah zapažen kao problematičan od strane portugalskih kolonijalnih vlasti, zbog svog protivljenja kolonijalizmu. Hapšen je zbog svog delovanja, pa je pobegao u Maroko i postao važan vođa angolskog pokreta otpora u egzilu. U nekoliko navrata mu je pomagala Komunistička partija Portugalije.

Foto: wikipedia.org

 

Borba za nezavisnost Angole

U decembru 1956. došlo je do spajanja Angolske komunističke partije i Partije ujedinjene borbe Afrikanaca u Angoli u jedinstvenu partiju pod nazivom Narodni pokret za oslobođenje Angole s Netom kao predsednikom i Virijatom da Kruzom kao generalnim sekretarom.Neto se ubrzo našao na meti vlasti u Lisabonu (koja je tada još uvek držala Angolu), tako da je ponovo uhapšen već 1960. godine. Njegovi pacijenti i simpatizeri održali su protestnu povorku kako bi sprečili hapšenje, ali su ubrzo zaustavljeni od strane portugalske vojske koja je, pucajući na protestante, ubila 30 i ranila 200 ljudi. Taj se događaj danas pamti kao Masakr u Ikolo e Bengu. Neto je prvobitno bio poslan na Zelenortska Ostrva, ali je kasnije odveden u Lisabon. Nakon nekog vremena, zbog pritiska javnosti, pušten je na kućni pritvor, ali je uspeo da pobegne, sakrivši se prvobitno u Maroku, a onda u Zairu.

Godine 1962. posetio je Vašington i tražio pomoć od predsednika Kenedija, ali predsednikova se administracija okrenula i podršku pružila antikomunističkoj FNLA koju je predvodio Holden Roberto. Godine 1965. upoznao je Čea Gevaru, a nakon nekoliko poseta Havani i Fidela Kastra koji mu je pružio otvorenu podršku.

Foto: wikipedia.org

 

Predsednik Angole

Nakon što je 1974. godine Karanfilskom revolucijom u Portugaliji s vlasti svrgnut Salazarov naslednik Marselo Kaitano, u Angoli je došlo do profilisanja triju struja koje su htele da preuzmu vlast. Netov MPLA je bio jedan od njih. Nakon 14 godina borbe za nezavisnost, Angola je zvanično proglašena nezavisnom 11. novembra 1975. godine, a Agostino Neto postao je njen prvi predsednik. Njegova vlada je uspostavila bliske veze sa Sovjetskim Savezom i drugim zemljama Istočnog bloka. Iako je njegova zvanična politika bila marksističko-lenjinistička, Netov režim bio je puno bliži socijalističkom, nego komunističkom sistemu. Rezultat toga bilo je represivno gušenje pokreta frakcionista 1977. godine prilikom pokušaja državnog udara.

Smrt i nasleđe

Nakon dolaska na vlast, Neto je oboleo od karcinoma. Umro je 10. septembra 1979. godine, sedam dana pre svog 57. rođendana, tokom operacije u Moskvi, u Sovjetskom Savezu, dok je trajao Angolski građanski rat između MPLA vlade i Nacionalne unije za potpunu nezavisnost Angole (UNITA) Žonasa Savimbija. Na čelu države ga je nasledio Žoze Eduardo dos Santos koji je nastavio da vodi MPLA u građanskom ratu.

Dan njegovog rođenja danas se u Angoli slavi kao praznik, Dan nacionalnih heroja. Njegovo ime danas nosi univerzitet u Luandi, ali i jedna ulica u Beogradu, tačnije na Novom Beogradu u čast odnosa Angole i Jugoslavije, sada Srbije.